PODGORICA – Najveća količina falsifikovanog novca koja dolazi na Balkan i u zemlje Evropske unije potiče iz ilegalnih fabrika smeštenih u Rumuniji. Ove fabrike su povezane sa organizovanim kriminalom, a kriminalne grupe koje se bave distribucijom ovog novca nabavljaju falsifikate po ceni koja iznosi svega dvadeset odsto vrednosti originalnog novca.
Prema informacijama koje su objavili istraživački novinari, za milion evra lažnog novca kriminalci plaćaju samo 200.000 evra. Ova razlika u ceni omogućava kriminalnim grupama ogromne profite, što dodatno podstiče njihovu aktivnost i širenje mreže.
U Rumuniji se, kako piše RTCG, proizvode lažni evri, kuvajtski dinari i američki dolari, dok je najteže falsifikovati britansku funtu. Kvalitet falsifikata varira, ali se često smatra da su falsifikovani evri među najkvalitetnijim, što ih čini posebno opasnim za ekonomiju zemalja u regionu.
Organizovani kriminalci koriste razne metode kako bi distribuirali falsifikovani novac. Često se oslanjaju na mrežu posrednika, a novac se može naći u različitim sektorima, uključujući turizam, trgovinu i ugostiteljstvo. Falsifikovani novac se često koristi u transakcijama koje su teško proverljive, što dodatno otežava identifikaciju i hvatanje počinilaca.
Policija i druge bezbednosne agencije u regionu su već prepoznale ovaj problem i pokrenule su brojne akcije kako bi se suprotstavile ovoj vrsti kriminala. Međutim, zbog složenosti i organizovanosti ovih grupa, borba protiv falsifikovanja novca postaje sve teža.
Stručnjaci smatraju da je potrebno pojačati saradnju među zemljama u regionu kako bi se efikasnije borili protiv ovog problema. Takođe, naglašavaju važnost edukacije građana o tome kako prepoznati falsifikovani novac i kako se zaštititi od prevara.
Jedan od ključnih koraka u borbi protiv falsifikovanog novca je i unapređenje tehnologije koja se koristi za proizvodnju originalnog novca. Mnoge zemlje već rade na implementaciji novih sigurnosnih mera koje bi otežale falsifikovanje, a neki eksperti predlažu i uvođenje novih materijala u proizvodnji novčanica.
U međuvremenu, građani se pozivaju na oprez prilikom primanja novca, posebno u situacijama kada se radi o velikim iznosima ili nepoznatim izvorima. Takođe, važno je prijaviti svaku sumnjivu transakciju policiji kako bi se sprečilo dalje širenje falsifikovanog novca.
U svetlu ovih informacija, važno je naglasiti da je borba protiv falsifikovanja novca ne samo pitanje bezbednosti, već i pitanje zaštite ekonomije i javnog poverenja u finansijski sistem. Bez obzira na to koliko je teško, zajednički napori svih relevantnih institucija, kao i građana, mogu doprineti smanjenju ovog oblika kriminala i očuvanju stabilnosti u regionu.
U konačnici, situacija sa falsifikovanim novcem na Balkanu i u Evropskoj uniji zahteva hitnu reakciju i saradnju svih aktera kako bi se osiguralo da se ovaj problem ne širi i ne ugrožava ekonomsku stabilnost. Potrebno je delovati preventivno i edukativno, kao i primeniti strože zakonske mere protiv onih koji se bave proizvodnjom i distribucijom falsifikovanog novca.
