U zemlji gde su orasi neizostavni deo svake kolačarske tradicije, u srcu vojvođanske ravnice, smeštena je najveća plantaža oraha u Srbiji, poznata kao Siora. Ova plantaža se prostire na 50 hektara i obuhvata više od 14.000 stabala oraha, a njeni vlasnici su odlučili da orah vide kao investiciju u budućnost. U vlasništvu je porodice Brkljač, koja je svesna potencijala koji ovaj plod može doneti.
Plantaža je zasađena pre šest godina, na lokaciji koja ima povoljne klimatske uslove za uzgoj oraha. Umesto domaćih sorti, ovde su odabrane strane vrste koje su poznate po svojoj otpornosti i visokom prinosu. Kako ističe agronom Luka Radivojević, osnovna sorta koju gaje je čendler, dok su tu i druge sorte poput pier lara i franketa.
Aleksa Brkljač, jedan od vlasnika, otkriva da su se odlučili za orah nakon konsultacija sa drugim proizvođačima, koji su im sugerisali da je lešnik uobičajen izbor. „Mi smo želeli da budemo drugačiji i tako smo stvorili najveći voćnjak oraha u Srbiji“, kaže on.
Orah je voćka koja zahteva puno pažnje tokom cele godine, a najintenzivniji rad je u oktobru, kada dolazi do berbe plodova. Radivojević objašnjava da se orasi ne ostavljaju da padnu na tlo, već se beru dok su još u zelenoj ovojnici, koristeći mehaničke tresače. Nakon toga, orasi se prikupljaju i šalju u proces čišćenja i obrade.
Radnici na plantaži, poput Arnoldu Toldija, koji upravlja tresačem, ističu da je posao zahtevan, ali i naglašavaju koliko je bitno da se sve odvija efikasno. Na plantaži se koristi moderna mehanizacija kako bi se ubrzali procesi, a planovi su da se trešenje u potpunosti automatizuje.
Radivojević naglašava da je ulaganje u orah isplativa investicija, ali zahteva posvećenost i značajan kapital. Potrebno je oko 280 sadnica po hektaru, kao i sistemi za navodnjavanje i đubrenje. Isplativost se očekuje tek nakon devete godine, kada stabla počnu da daju pun potencijal.
Orah zahteva duboko zemljište i stalno zalivanje, a njegov uspešan uzgoj može biti ugrožen bolestima i štetočinama. U Vojvodini, gde se plantaža nalazi, zemljište je poznato po svojoj plodnosti, ali su radnici svesni izazova koje donosi suša i drugi klimatski faktori.
Na plantaži se takođe sprovodi i edukacija mlađih generacija. Aleksa, sin jednog od vlasnika, pomaže u radu i uči kako da se upravlja voćnjakom, naglašavajući da vidi ovo kao dugoročnu investiciju koja će omogućiti budućim generacijama da nastave tradiciju.
Osim oraha, koji se koristi u kolačima i likerima, plantaža planira da proširi proizvodnju na komplementarne proizvode poput orahovog ulja i proteina. U restoranu u Novom Sadu već je dostupan premijum proizvod orahovače, a vlasnici planiraju da razviju brend koji će biti prepoznatljiv na tržištu.
Siora plantaža oraha postaje sve popularnija među lokalnim restoranima i poslastičarnicama, a kupci prepoznaju kvalitet njihovih proizvoda. Radivojević naglašava da je orah duboko ukorenjen u kulturi i tradiciji, posebno tokom praznika kada potražnja raste.
Nakon što se orah opere, suši i čisti, proces obrade završava se krckanjem, pri čemu se pažljivo odabiraju jezgra prve klase. U budućnosti, planira se proširenje kapaciteta plantaže i unapređenje procesa kako bi se zadovoljila rastuća potražnja.
Čitav tim na plantaži, uključujući agronome i sezonske radnike, radi zajedno kako bi osigurao da svaki plod dođe do potrošača u najboljem mogućem stanju. Sa jasnom vizijom i posvećenošću, Siora plantaža oraha će nastaviti da raste i doprinosi lokalnoj ekonomiji.
