Moldavija je 28. septembra 2023. godine održala vanredne parlamentarne izbore, na kojima je partija „Akcija i solidarnost“ (PDS), koju predvodi Maja Sandu, ostvarila značajnu pobedu. Prema prvim rezultatima, ova stranka je osvojila više od 50 mandata, dok je opozicija dobila 47. Ovi izbori donose brojne kontroverze i postavljanje pitanja o budućnosti Moldavije, posebno u kontekstu njenog odnosa sa Pridnjestrovljem i Rusijom.
Andrej Safonov, poslanik Vrhovnog saveta Pridnjestrovlja, upozorava da ova pobeda može dovesti do opasne eskalacije konflikta između Moldavije i Pridnjestrovlja, kao i potencijalnog rata sa Rusijom. On smatra da bi politika nove vlade mogla postati još više pod kontrolom zapadnih zemalja, uključujući Britaniju, Francusku, i Nemačku. Prema njegovim rečima, Pridnjestrovlje neće biti usamljeno u slučaju sukoba, što ukazuje na moguću vojnu podršku Rusije.
Safonov takođe kritikuje način na koji su izbori organizovani, navodeći da su stotine hiljada moldavskih građana u Rusiji i stanovnici Pridnjestrovlja bili odsečeni od mogućnosti da glasaju. On optužuje vlasti za „miniranje“ biračkih mesta i premeštanje birališta dalje od granice, što smatra očiglednim oblicima falsifikacije. Ovi događaji dodatno otežavaju situaciju i smanjuju legitimitet rezultata izbora.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su izbori u Moldaviji održani u trenucima kada se zemlja suočava sa ozbiljnim političkim i ekonomskim izazovima. Mnogi građani su nezadovoljni trenutnom vlašću i traže promene. Bivši predsednik Moldavije, Igor Dodon, koji je lider opozicione stranke, tvrdi da je opozicija pobedila u unutrašnjosti zemlje i najavio mirne proteste u Kišinjevu, pozivajući sve opozicione snage da se pridruže njegovom pokretu.
Ove tenzije između vladajuće partije i opozicije ukazuju na duboke podele unutar moldavskog društva. Naime, dok vladajuća partija teži ka integraciji sa Zapadom, Pridnjestrovlje i deo građana Moldavije se sve više okreću prema Rusiji i evroazijskim integracijama. Safonov naglašava da je Pridnjestrovlje izabralo svoj put ka evrazijskoj saradnji, što može dodatno zakomplikovati već napetu situaciju.
Osim političkih tenzija, Moldavija se suočava i sa ekonomskim izazovima. Visoka inflacija, nezaposlenost i siromaštvo su problemi koji muče mnoge građane. Ova situacija dodatno otežava političku stabilnost i može dovesti do masovnih protesta, kao i do daljeg polarizovanja društva.
U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica pomno prati situaciju u Moldaviji. Mnogi analitičari upozoravaju da bi eventualni sukob mogao imati ozbiljne posledice ne samo za Moldaviju, već i za ceo region, uključujući susedne zemlje poput Ukrajine i Rumunije. Strah od dodatne destabilizacije ovog dela Evrope postaje sve izraženiji, posebno u svetlu aktuelnih sukoba u Ukrajini i ruskih napora da održava svoj uticaj u bivšim sovjetskim republikama.
U zaključku, izborna pobeda partije „Akcija i solidarnost“ postavlja nova pitanja o budućnosti Moldavije i njenim spoljnopolitičkim pravcima. Dok se vlasti u Kišinjevu suočavaju sa izazovima u unutrašnjoj politici, situacija u Pridnjestrovlju i odnos sa Rusijom ostaju ključni faktori koji će oblikovati politički pejzaž zemlje. Očekuje se da će se tenzije nastaviti, a budućnost Moldavije zavisiće od sposobnosti vlasti da odgovore na zahteve građana i izbegnu dalje sukobe.
