Završena je eutanazija 9.827 svinja na farmi Sokolovac, u vlasništvu kompanije Belje, što je rezultat potvrde prisutnosti virusa afričke svinjske kuge. Ova akcija sprovedena je pod okriljem Državnog inspektorata Hrvatske, a procena štete na farmi iznosi oko 2,5 miliona evra. Ova eutanazija predstavlja najveću pojedinačnu akciju ovog tipa u Hrvatskoj, a veterinari su radili punih devet dana da bi završili ovaj težak zadatak.
Virusa afričke svinjske kuge je zvanično potvrđen 20. septembra na farmi koja se nalazi u Baranji. Kako nalažu propisi o borbi protiv ove smrtonosne bolesti, moralo je doći do eutanazije svih svinja na farmi. Po završetku ovog dela posla, sledi nekoliko koraka kako bi se objekat pripremio za eventualnu repopulaciju. Prvo će se obaviti temeljno čišćenje i preliminarna dezinfekcija, zatim drugo čišćenje, nova dezinfekcija i konačno period odmora objekta. Tačan datum ponovnog pokretanja farme još uvek nije poznat.
Za farme poput Sokolovca ne važi pravilo koje nalaže da se repopulacija može započeti tek nakon 12 meseci od potvrde virusa, pod uslovom da se objekat ne nalazi u zoni zaštite. U ovom slučaju, repopulacija bi teoretski mogla biti moguća i ranije, što dodatno komplikuje situaciju.
Direktorka Uprave za veterinarstvo i bezbednost hrane, Tatjana Karačić, naglašava značaj stroge procedure koja se mora sprovoditi na farmama sa svim biosigurnosnim merama. Nakon usmrćivanja svinja, neophodno je sprovesti sveobuhvatne aktivnosti koje uključuju čišćenje i dezinfekciju, a zatim i period odmora objekta. Ovaj proces može potrajati mesecima, ali zavisi od razvoja situacije s virusom u okolini. Tokom tog odmora, prvih nekoliko životinja koje se puste na farmu biće podvrgnute testiranju, a ako rezultati budu povoljni, tek tada će se dozvoliti repopulacija.
U ovom trenutku, šteta na farmi Sokolovac procenjuje se na 2,5 miliona evra, a istražuje se i način na koji je virus ušao na farmu koja je pratila stroge biosigurnosne mere. Epidemiološki tim Ministarstva poljoprivrede je već bio na terenu kako bi pokušao da utvrdi uzrok pojave virusa.
Na farmi Sokolovac, koja je bila pod strogim nadzorom zbog biosigurnosnih mera, virus je ipak uspeo da se pojavi, što je dodatno izazvalo zabrinutost među stručnjacima. Njihovi nalazi i analize još uvek nisu javno objavljeni, a javnost očekuje dodatne informacije o razvoju situacije.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da afrička svinjska kuga predstavlja ozbiljnu pretnju ne samo za pojedinačne farme, već i za celu industriju svinjogojstva. Ova bolest ne utiče samo na zdravlje svinja, već ima i značajan ekonomski uticaj na farmere i lokalne zajednice.
Dok se čeka na rezultate epidemioloških istraživanja, poljoprivrednici su na oprezu, jer se bojazan od širenja virusa ne smanjuje. U narednim mesecima, ključna će biti saradnja između inspekcija, veterinara i farmere kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti i očuvala industrija svinjogojstva u Hrvatskoj.
S obzirom na ozbiljnost situacije, neophodno je stalno pratiti razvoj događaja i implementirati sve potrebne mere kako bi se osigurala sigurnost i zdravlje životinja, ali i zaštitila ekonomija koja zavisi od svinjogojstva. Gledajući unapred, najvažnije će biti osigurati stabilnost i održivost sektora u ovim teškim vremenima.
