Duboko u unutrašnjosti Istočnog Antarktika, istraživači su otkrili uzorke leda koji sadrže mikroskopske mehuriće vazduha, zapečaćene pre oko šest miliona godina. Ovi uzorci predstavljaju najstariji direktno datirani led ikada sakupljen na Zemlji i nude naučnicima jedinstven uvid u atmosferu planete u dalekoj prošlosti. Spektakularno otkriće dogodilo se u oblasti Alen Hils, gde je međunarodni tim istraživača analizirao jezgra leda, a njihovi nalazi su objavljeni u naučnom časopisu „Proceedings of the National Academy of Sciences“. Rezultati su premašili očekivanja stručnjaka.
Istraživački tim navodi da ovaj pronalazak pomera „klimatsku arhivu“ planete mnogo dalje u prošlost nego bilo koji prethodni uzorak, omogućavajući pristup periodu istorije Zemlje koji je do sada bilo izuzetno teško proučavati. Materijal koji su naučnici izvukli nije samo obična smrznuta voda. Unutar leda nalaze se minijaturni mehurići u kojima je ostao izolovan vazduh star milionima godina. Analizom hemijskih izotopa sačuvanih u ovim mehurićima, istraživači mogu da rekonstruišu ekološke uslove iz tog davnog doba.
Sara Šakleton, jedna od vodećih istraživačica sa Okeanografskog instituta „Woods Hole“, istakla je značaj ovog otkrića rečima: „Jezgra leda su poput vremenskih mašina koje nam omogućavaju da vidimo kakva je naša planeta nekada bila. Uzorci iz Alen Hilsa nam pomažu da otputujemo u prošlost mnogo dalje nego što smo ikada mislili da je moguće.“ Laboratorijska merenja hemijskih tragova u zarobljenom vazduhu otkrila su da se ovaj region ohladio za oko 12 stepeni Celzijusa u poslednjih šest miliona godina, potvrđujući ranije pretpostavke da je Zemlja u tom periodu bila znatno toplija.
Jedan od ključnih razloga zašto je Alen Hils poseban jeste to što vađenje drevnog leda obično zahteva bušenje na ogromnim dubinama. U drugim delovima Istočnog Antarktika, da bi se došlo do kontinuiranih zapisa, potrebno je bušiti i više od 2.000 metara ispod površine. Međutim, u oblasti Alen Hils, tim je vršio bušenja na dubinama od svega 100 do 200 metara. Naučnici objašnjavaju da je ključnu ulogu odigrala lokalna geografija. Specifičan planinski reljef, u kombinaciji sa sporim kretanjem leda, postepeno je potiskivao najstarije slojeve ka vrhu, dovodeći ih mnogo bliže površini nego što je to uobičajeno.
Istraživači su primetili da pored topografije, verovatno postoji i kombinacija snažnih vetrova i ekstremne hladnoće. Vetar uklanja svež sneg, dok mraz usporava kretanje leda do tačke skoro potpunog mirovanja. Alen Hils se takođe opisuje kao jedno od najboljih mesta na svetu za potragu za „plitkim“ drevnim ledom, uprkos tome što je reč o jednom od najsurovijih okruženja za rad.
Istraživači su krenuli u ovaj projekat verujući da su odabrali obećavajuću lokaciju, ali rezultat ih je ostavio u čudu. Ed Bruk, direktor organizacije COLDEX i paleoklimatolog sa Državnog univerziteta Oregon, priznao je da je prvobitni cilj bio pronalazak leda starog oko tri miliona godina. „Znali smo da je led u ovoj oblasti star, ali ovo otkriće je daleko nadmašilo naša očekivanja“, izjavio je Bruk. Džon Higins sa Univerziteta Prinston dodao je da je ovaj projekat stvorio kolekciju „klimatskih isečaka“ koji sežu šest puta dalje u prošlost od svih dosadašnjih podataka dobijenih iz uzoraka leda.
Zbog ovog neverovatnog uspeha, tim već planira širu studiju oblasti Alen Hils. Očekuje se da će nova istraživanja, planirana za period od 2026. do 2031. godine, dodatno proširiti naše znanje o dalekoj prošlosti Zemlje i pomoći u razumevanju budućih klimatskih promena. Otkriveni uzorci leda iz Alen Hils pružaju neprocenjiv uvid u klimatske promene kroz istoriju i mogu pomoći naučnicima da bolje razumeju trendove koji oblikuju našu planetu danas.
