BEOGRAD – Ekonomista Ivan Arnautović ocenio je danas da je najrealnije i najpoželjnije da Naftna industrija Srbije (NIS) ponovo dođe u ruke srpske države. Arnautović je ukazao na to da bi nacionalizacija trebala da bude krajnja instanca, dodajući da ne veruje da će do toga doći. Njegove izjave dolaze u trenutku kada se razmatraju mogućnosti za povratak kontrole nad NIS-om.
Prema njegovim rečima, dalja sudbina NIS-a zavisi od reakcije ruske strane na srpske ponude. „Ne možemo nešto kupiti na silu“, naglasio je Arnautović, ističući da postoji niz tehničkih izazova koji bi mogli da se jave u slučaju eventualne prodaje. On je dodao i da su akcije NIS-a na berzi, što komplikuje proces.
„Da li će to ići mimo berze, kako idu plaćanja, jer znamo da Ruskoj Federaciji u ovom momentu ne možete da uplatite novac. Svi to sada rade preko nekih posredničkih firmi ili u Turskoj ili u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ili preko kineskog platnog sistema, postoji više načina“, pojasnio je Arnautović.
Naglasio je da proces nije jednostavan i da se ne može očekivati da će se realizovati brzo. „Nije to sve preko noći ‘e ja hoću nešto, prodaću i to je za nedelju dana tvoje’. Sve je na Rusima. Ako oni ne budu želeli, bez obzira na cenu, nama da prodaju, neće prodati“, rekao je on.
Ove reči dolaze u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija i sankcija koje su na snazi protiv Rusije, što dodatno komplikuje situaciju oko NIS-a. Arnautović smatra da bi povratak NIS-a u vlasništvo države bio dobar korak, ali se mora pristupiti sa oprezom i realnim očekivanjima.
U međuvremenu, debata o nacionalizaciji i strategiji za energetsku sigurnost Srbije postaje sve aktuelnija. Naftna industrija Srbije predstavlja ključni sektor za ekonomiju zemlje, a njen status je od velikog značaja za stabilnost energetske politike.
Ekonomisti i analitičari ističu da bi vraćanje NIS-a u državne ruke moglo doneti brojne prednosti, kao što su veća kontrola nad resursima i stabilnost cena energenata. Ipak, tu su i brojni izazovi, uključujući međunarodne odnose i pritiske koji dolaze iz različitih pravaca.
Arnautović je takođe naglasio da bi bilo korisno da se razmotre sve opcije, uključujući i mogućnosti za saradnju sa drugim zemljama i kompanijama, kako bi se obezbedila stabilnost i kontinuitet snabdevanja energijom.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se Srbija suočava sa sve većim pritiscima da diversifikuje svoje energetske izvore i smanji zavisnost od ruskih energenata. Kako se situacija na globalnom tržištu razvija, tako će i pristupi i strategije Srbije morati da se prilagođavaju.
S obzirom na sve izazove i složenosti, budućnost NIS-a ostaje neizvesna. Potrebno je mnogo više informacija i analiza kako bi se donela ispravna odluka koja će zadovoljiti sve strane i obezbediti dugoročnu stabilnost za Srbiju. Arnautović zaključuje da je važno ostati realan, ali i optimističan u pogledu mogućnosti za unapređenje energetske politike zemlje.
