Kada biramo šta ćemo jesti, često se vodimo ukusom i osećajem sitosti posle obroka. Ipak, nutricionisti upozoravaju da je podjednako važno razmišljati o dugoročnim posledicama hrane po organizam, naročito kada je u pitanju zdravlje srca. Razumevanje veze između ishrane i zdravlja srca pomaže u donošenju pametnijih odluka koje mogu umanjiti rizik od srčanog i moždanog udara, ističe Mišel Rautenštajn, nutricionistkinja specijalizovana za preventivnu kardiologiju. Istraživanja pokazuju da se čak 80 do 90 odsto kardiovaskularnih oboljenja može sprečiti pravilnom ishranom i zdravim životnim navikama, što jasno govori koliko su naši svakodnevni izbori važni.
Ishrana bogata vlaknima, zdravim mastima i antioksidansima povezuje se sa boljim stanjem srca, dok jelovnik prepun soli, zasićenih masti i dodatih šećera vremenom povećava rizik od bolesti. Kod smrznutih obroka, problem je u tome što se često daje prednost dugom roku trajanja i jačem ukusu, a ne nutritivnom kvalitetu, što dovodi do prekomernog unosa soli i rafinisanih ugljenih hidrata.
Stručnjaci navode da je redovna konzumacija smrznute pice jedan od najlošijih izbora za zdravlje srca. Većina ovih proizvoda bogata je zasićenim mastima, natrijumom i prerađenim ugljenim hidratima, uz niz industrijski obrađenih sastojaka koji mogu povisiti holesterol, krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Iako je praktična i mnogima omiljena, upravo ta dostupnost čini smrznutu picu problematičnom. Nutricionistkinja Kortni Pelitera objašnjava da sama pica ne mora nužno biti nezdrava, ali je lako pojesti znatno više nego što mislimo, što može dovesti do viška porcija testa, sira i dodataka u jednom obroku.
Nutricionisti se slažu da smrznutu picu nije potrebno potpuno izbaciti iz ishrane, ali upozoravaju da učestala konzumacija može imati nepovoljan efekat na srce. Ključ je u umerenosti, naglašava dr Kris Mor, savetnik za ishranu i fizičku aktivnost.
Nutritivni sastav smrznutih pica jasno pokazuje gde leži problem. Mnoge smrznute pice sadrže između 800 i 1.500 miligrama natrijuma po porciji. Prekomeran unos soli može dovesti do povišenog krvnog pritiska, zadržavanja tečnosti i oštećenja krvnih sudova, čime se povećava rizik od moždanog udara i drugih srčanih tegoba. Preporuka je da dnevni unos natrijuma ne prelazi 2.300 miligrama, a idealno je oko 1.500.
Osim natrijuma, smrznute pice često sadrže veliku količinu zasićenih masti. Sir koji se najčešće koristi, poput mocarele, može sadržati i do pet grama zasićenih masti po porciji, što doprinosi povećanju lošeg holesterola i riziku od srčanih oboljenja. Prerađeni mesni dodaci, kao što su kobasice i feferoni, dodatno pogoršavaju nutritivni sastav, jer su bogati solju i zasićenim mastima. Rafinisan ugljeni hidrati iz testa od belog brašna brzo podižu nivo šećera u krvi i podstiču upalne procese. Česta konzumacija smrznute pizze lako vodi ka unosu viška kalorija, što može doprineti gojenju i dodatno opteretiti srce.
Ako se ipak odlučite za smrznutu picu, nutricionisti savetuju da obratite pažnju na sledeće: birajte proizvode sa manje od 600 mg natrijuma po porciji, prednost dajte tankoj kori ili testu od integralnih žitarica, birajte povrće umesto prerađenog mesa, a ako dodajete meso, neka to bude grilovana piletina. Takođe, kombinovanje pice sa salatom može pomoći da povećate unos vlakana.
Kao alternativa, možete pripremiti „domaću verziju“ sa sličnim ukusom, ali boljim sastavom – tortilju ili tanku lepinju sa paradajz-sosom, puno povrća i umerenom količinom sira. Na taj način dobijate ukus pice, uz bolju kontrolu porcija i manji unos soli. Uzimajući u obzir sve navedeno, važno je svesno birati ono što jedemo, imajući na umu dugoročne posledice po zdravlje.
