Uprkos tome što su migranti ključni deo ruske ekonomije, suočavaju se sa sve većim izazovima i diskriminacijom. Ove godine, Rusija je uvela „registar kontrolisanih ljudi“, sistem koji prati migrante za koje se smatra da krše zakone. Ovaj registar može dovesti do gubitka posla, zabrane prijema na univerzitete, pa čak i pristupa ličnim finansijama. Mnogi migranti, poput Arsena iz Kazahstana, završavaju u ovom registru greškom, što dovodi do ozbiljnih posledica po njihov život.
Arsen, koji je legalno radio u Rusiji, probudio se jednog jutra i otkrio da je njegova bankarska aplikacija blokirana. Obavešten je da je stavljen na spisak kontrolisanih stranih državljana, što mu je onemogućilo sve bankovne operacije osim minimalnih uplata. U potrazi za rešenjem, Arsen je pokušao da kontaktira svoju banku, ali su mu rekli da se obrati ministarstvu. Kada je otišao do lokalne kancelarije za migrante, otkrio je da je sledeći termin za razgovor zakazan tek za deset dana. U međuvremenu, morao je da plati stanarinu i obezbedi osnovne životne potrebe.
Kao rešenje, Arsen je otišao u migrantski centar u Saharovu, poznat po lošim uslovima i dugim redovima. Pretrpeo je ponižavajuće procedure, uključujući davanje uzoraka krvi i urina, i opisao uslove kao slične onima u kampovima ekstremista. Nakon više sati čekanja, dobio je identifikacioni broj koji je morao da nosi dok se obrađivao njegov slučaj. U međuvremenu, suočavao se sa nehumanim uslovima, prljavim toaletima i naduvenim cenama hrane.
Prema izveštajima, novi registar donosi ozbiljne posledice za mnoge migrante, koji se suočavaju s ograničenjima u svakodnevnom životu. Ne samo da im je zabranjeno da podižu novac ili putuju, već su i njihova prava na brak, vožnju i otvaranje poslovanja ozbiljno ugrožena. U prvom mesecu postojanja ovog registra, na listu je dodato oko 685.000 ljudi, što ukazuje na to da je svaka deveta osoba među migrantima sada pod kontrolom.
Ruske vlasti često ističu da migranti čine neproporcionalan deo kriminala, dok su podaci Ministarstva unutrašnjih poslova pokazali suprotno. Uz to, mnogi migranti dolaze iz zemalja koje se oslanjaju na doznake koje njihovi radnici šalju kući. Ove doznake čine značajan deo BDP-a zemalja poput Tadžikistana i Kirgistana.
Unatoč tome što migranti čine osnovu ruske radne snage, suočavaju se s diskriminacijom, a neki stanodavci čak odbijaju da im iznajmljuju stanove. Policijske racije su česte, a mnogi migranti su izloženi pretnjama deportacije. U trenutku kada vlada pojačava kontrolu nad migrantima, mnogi se osećaju kao građani drugog reda, bez osnovnih prava.
Na kraju, Arsen je, nakon nekoliko dana, iznenada uklonjen sa spiska. Međutim, nikada nije dobio objašnjenje zašto je bio na tom spisku, niti izvinjenje. Ova situacija oslikava stepen nesigurnosti i straha s kojim se migranti svakodnevno suočavaju u Rusiji.
