U Srbiji su krpelji postali aktivni tokom cele godine, a ne samo u proleće i jesen, što predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje ljudi i životinja. Stručnjaci ukazuju na to da su blaže zime i klimatske promene ključni faktori koji su promenili ritam života ovih parazita. Zajedno sa sve većom urbanizacijom, krpelji se najčešće nalaze na zelenim površinama u gradovima kao što je Beograd, posebno u područjima sa bujnom vegetacijom i prisustvom nevlasničkih životinja.
Iako je tek februar, stanovnici nekih vojvođanskih sela javljaju da su već primetili krpelje na svojim ljubimcima. To ukazuje na to da su ovi paraziti već počeli da vrebaju svoje žrtve. Prema rečima Ivana Pavlovića iz Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije, krpelji su ranije bili aktivni samo u proleće i jesen, ali su sada prisutni tokom cele godine, što može dovesti do širenja opasnih infekcija.
Krpelji su poznati kao prenosioci lajmske bolesti, ali i drugih opasnih infekcija. Zbog svoje prilagodljivosti, krpelji preživljavaju u različitim klimatskim uslovima, a njihova aktivnost je najintenzivnija pri temperaturama između 20 i 25 stepeni Celzijusa. U gradovima kao što je Beograd, krpelji su najčešće prisutni u parkovima kao što su Košutnjak, Ada Ciganlija i Zvezdara.
U normalnim uslovima, krpelji su najaktivniji u proleće i jesen, ali su klimatske promene dovele do toga da ih sada možemo sresti tokom cele godine. Zimske temperature više nisu tako niske kao što su nekada bile, što omogućava krpeljima da ostanu aktivni. Tokom zimskih meseci broj krpelja opada, ali se njihov maksimalan broj i dalje beleži u proleće i ranu jesen.
Zanimljivo je da krpelji u urbanim sredinama mogu preživeti i tokom zime zahvaljujući domaćinima poput pasa i mačaka, koji im obezbeđuju toplotu i hranu. Ova situacija je posebno zabrinjavajuća jer nevlasničke životinje, koje se često kreću u blizini ljudskih staništa, mogu doneti krpelje direktno u domove.
Krpelji su izuzetno opasni zbog svoje sposobnosti da prenose različite bolesti, uključujući afričku Erlihiju, Babesiju, Anaplazmu i Krimsko-kongoansku hemoragičnu groznicu. Važno je napomenuti da, iako je lajmska bolest najpoznatija, krpelji mogu preneti i druge ozbiljne bolesti koje mogu imati teške posledice po zdravlje ljudi.
Da bi se zaštitili od krpelja, stručnjaci preporučuju korišćenje repelenata na ljudima i životinjama, kao i mehaničko uklanjanje krpelja kada su pronađeni. Kontrola krpelja u staništima uključuje monitoring biodiverziteta i hemijski tretman zelenih površina, što se praktikuje u mnogim gradovima širom sveta, uključujući Beograd.
Osim toga, važno je edukovati javnost o rizicima koje krpelji nose i kako se zaštititi. Najčešći domaćini krpelja su sisavci, ali se oni mogu nalaziti i na pticama i gmizavcima. Njihov životni ciklus je kompleksan, sa periodima hranjenja kada su pričvršćeni za domaćina i slobodnoživećim periodima kada traže novi plijen.
U svetlu svih ovih informacija, postaje očigledno da krpelji predstavljaju sve veći problem u Srbiji, a njihovo prisustvo tokom cele godine zahteva hitnu pažnju javnosti i relevantnih institucija. Edukacija, prevencija i pravilan tretman su ključni za smanjenje rizika od bolesti koje krpelji prenose.
