Jedan od najcenjenijih i najautentičnijih srpskih glumaca, prerano preminuli Nebojša Glogovac, ostavio je neizbrisiv trag ne samo maestralnim ulogama na sceni i ekranu, već i svojim promišljenim, iskrenim pogledima na život. Rođen 30. avgusta 1969. godine, Glogovac je bio poznat po svojoj dubokoj introspektivnosti i sposobnosti da prenese suštinske vrednosti kroz svoj rad. U njegovu čast, podsećamo se njegovog gostovanja u kultnoj emisiji „TV lica – kao sav normalan svet“ na RTS-u, gde je otvorio dušu i otkrio retke uvide u svoj svet.
Sećanja na detinjstvo su zauzimala posebno mesto u njegovom pripovedanju. Odrastao je u Pančevu, ali je naglašavao duboke hercegovačke korene svoje porodice. Njegovi roditelji poticali su iz Nevesinja i Dramiševa, sela koje je tek pre desetak godina dobilo struju i vodu. Takvo detinjstvo, puno fizičkog rada i života u prirodi, oblikovalo je njegov karakter. Glogovac je govorio o svojim iskustvima, poput cepanja drva i nošenja uglja, što je sve doprinosilo njegovom razvoju kao osobe.
Posebno je isticao važnost svog dede Gavrila, koji ga je učio da jaše konje i sa kojim je provodio letnje dane bez struje i vode. Te uspomene su ostale duboko urezane u njegovoj svesti, a Glogovac je delio svoja sećanja na život u jednostavnosti, bez modernih pomagala. Govorio je o svom ocu Milovanu, svešteniku, čiji je odnos sa sinom bio poseban. Iako je otac imao strogoću, pružio je Nebojši podršku u njegovom izboru da postane glumac.
Pre nego što se odlučio za glumu, Glogovac je pokušao da studira psihologiju, što je kasnije nazvao „dvogodišnjom zabludom“. Ipak, to interesovanje za ljudsku psihu obogatilo je njegov glumački izraz. Govorio je o svojoj fascinaciji ljudima i njihovim reakcijama, što mu je pomoglo da izgradi svoje uloge i likove.
Za Glogovca, gluma nikada nije bila put do slave. Odbijao je „jeftine prevare“ i uloge koje vode ka površnom uspehu. Njegova strast prema pozorištu bila je duboka i iskrena. Korišćenjem metafore majmuna, dočarao je suštinu glumačke koncentracije, govoreći o tome kako je važno biti posvećen svom poslu i izbeći medijsku pompu.
Kritikovao je savremeno društvo, ističući da su reči poput „pošten“, „moral“ i „patriota“ izgubile značaj. Verovao je da su nematerijalne vrednosti, kao što su hrabrost i dobrota, postale „užasno passe“. Kao roditelj, trudio se da prenese te vrednosti svojoj deci, ponosan što njegovi sinovi uživaju u čitanju i pisanju.
Glogovac je smatrala da je cilj vaspitati decu u „dobre ljude“, pomažući im da se snađu u životu. Slava i estradni život nisu ga privlačili; smatrao je da su premijere i žurke dosadne. Njegov stav o uspehu bio je jasan – uspeh dolazi kroz posvećen rad, a ne kroz medijsku prisutnost.
Iako je bio poznat, ostao je povezan sa običnim ljudima. Glogovac je voleo razgovore sa svima, pa čak i sa prosjacima na ulici, verujući da ga to čuva od gordosti i udaljavanja od sebe. Na kraju, prisećao se mudrosti iz knjiga, posebno Kiplingove pesme „Ako“, koja je odražavala njegove vrednosti i životnu filozofiju.
Nebojša Glogovac kroz svoju karijeru i javni život ostavio je svedočanstvo o čoveku retke introspektivnosti, hrabrosti i integriteta. Njegova zaostavština nadilazi glumačke uloge – ostaje kao putokaz kako živeti autentično u vremenu površnosti i lažnih vrednosti.
