U starim domovima miris domaćih kolača oduvek je bio više od obične poslastice. Ovi kolači su simbol okupljanja, zajedništva i radosti koju donose godišnja doba. Starinski srpski voćni kolač, kakav su nekada pravile bake posle nedeljne liturgije ili uoči porodičnih slava, menja svoj ukus zajedno sa prirodom. U proleće miriše na jagode, leti na maline, a u jesen nosi toplinu zrelih jabuka. U toj jednostavnosti i prilagođavanju plodovima koje priroda nudi svakoj sezoni krije se posebna čar ovog kolača – svaki put je drugačiji, a opet podjednako domaći i utešan.
Starinski voćni kolač se priprema od jednostavnih sastojaka koji su lako dostupni. Potrebno je 6 žumanaca, 350 g šećera, 1 pakovanje vanilin šećera, 200 g putera, pola kašičice praška za pecivo, 250 g brašna, kao i voće po želji – bilo da su to ribizle, jagode, maline ili borovnice. Za dodatni ukus, može se dodati i 100 g mlevenih oraha.
Priprema ovog kolača počinje mućenjem žumanaca i šećera, zatim se dodaje omekšali puter i na kraju brašno pomešano sa praškom za pecivo. Smjesa se utapkava u podmazan pleh i peče na 180 stepeni. Dok se kolač peče, priprema se 100 g mlevenih oraha i čvrst sneg od belanaca, 300 g šećera i 1 vanilin šećera. Kada je kora kolača dobila zlatnu boju, pospe se mlevenim orasima, rasporedi voće, a sve se prekriva umućenim belancima. Kolač se zatim vraća u rernu da se suši na oko 100 stepeni. Umesto malina, mogu se koristiti i druge vrste voća, dok se orasi mogu zameniti lešnicima ili bademima.
Za još bolji ukus, preporučuje se da se puter ostavi na sobnoj temperaturi pre upotrebe kako bi se lakše umutio. Voće je najbolje blago uvaljati u kašičicu brašna pre nego što se doda u smesu, kako ne bi potonulo tokom pečenja. Belanca treba mutiti u čvrst sneg, jer to daje posebnu lakoću i vazdušastu strukturu završnom sloju. Kolač je najlepši kada se ohladi i odstoji nekoliko sati, jer tada ukusi dolaze do punog izražaja. Za intenzivniji miris može se dodati malo rendane korice limuna ili pomorandže.
Ovaj kolač je više od običnog deserta – on je simbol porodičnog okupljanja i tradicije. U hercegovačkom kraju, sličan desert nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, koji se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu. Takođe, poslastica koja se ne jede na brzinu – prhka osnova od oraha i lagani šne od belanaca stvaraju desert koji opstaje danima i vraća duh porodičnih okupljanja.
Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše. Nekada obavezan na trpezama posle nedeljne liturgije i prazničnih ručkova, ovaj jednostavan kolač vraća miris starinskih kuhinja – sočan, mekan i neodoljivo domaći desert koji osvaja na prvi zalogaj.
U današnje vreme, kada su brzi obroci i industrijski proizvodi sve prisutniji, povratak tradiciji i domaćim receptima predstavlja poseban način očuvanja kulture i porodičnih vrednosti. Starinski voćni kolač nije samo običan desert, već most između prošlosti i sadašnjosti, koji nas podseća na važnost zajedništva, ljubavi i radosti u svakodnevnom životu. U svakom zalogaju ovog kolača oseća se toplina doma, ljubav i pažnja koje su uložene u njegovu pripremu, a to je nešto što se ne može zameniti modernim brzim rešenjima. Ovaj kolač je pravo blago srpske kuhinje, koje bi trebalo čuvati i prenositi na nove generacije.
