U tišini manastira, gde post postavlja temelje svakodnevnog života, čuvaju se recepti koji spajaju veru i tradiciju. Među njima, recept za manastirsku čorbu od rečne ribe, koji potiče iz „Srbskog kuvara“ jeromonaha Jeroteja Draganovića, posebno se izdvaja kao savršeno jelo za dane posta. Ova čorba nije samo obrok; ona predstavlja most između prošlosti i sadašnjosti, povezujući reku koja daruje ribu i duhovnu disciplinu posta.
Svaki region uz reku ima svoj način pripreme riblje čorbe, koja se značajno razlikuje – negde je bistra poput supe, dok je u drugim krajevima gusta poput variva. Čorbe pripremljene na način „alasa“ obično su bistrije i kuvaju se na otvorenom, najčešće u kotlićima.
### Sastojci
Recept zahteva sledeće sastojke:
– 3,5–4 l vode
– 2 kg razne ribe (šaran, som, karaš, kečiga, štuka)
– 3–4 kg očišćenog crnog luka
– 2–3 krupno sečena paradajza
– 1 babura paprika
– 1 suva crvena paprika
– 1–2 kašike ulja
– 1 kašika aleve paprike
– So, mrvljeni biber
– Lovorov list
– 1 dl belog vina
### Priprema
U kotlić se stavlja sitno iseckani luk i dodaje hladna voda. Kada voda uzavri, dodaju se svi sastojci osim ribe i vina, i kuvaju se na jakoj vatri. Kada luk omekša, dodaje se riba, prvo veće, zatim sitnije. Po potrebi se dosoli, a kada provri, dodaje se vino. Tokom kuvanja, povremeno se skida pena. Vatra se smanji, a čorba treba tiho da vri. Na kraju kuvanja, dodaje se ikra ili mlečac, ako ih imate. Čorba se sklanja sa vatre nakon najviše pola sata kuvanja.
Za jaču riblju čorbu, postupak je sličan, ali se dodaju sitne očišćene ribe, kao i repovi i glave krupnije ribe, kada voda uzavri. Kuvanje se nastavlja dok meso ne počne da se odvaja od kostiju. Nakon toga, čorba se pažljivo ocedi, a sitna riba se odvoji. U kotlić se stavljaju krupno sečena riba, paprike, paradajz, biber i lovorov list, a sve se preliva s malo ulja. Topla čorba se potom lagano sipa u kotlić iznad vatre i pusti da tiho vri, bez mešanja.
Kvalitet čorbe može se proveriti tako što se iznad kotlića raširi šaka da se ovlaži od pare, a zatim se stisne. Ako se dlan lepi, čorba je gotova; ako ne, treba je kuvati još. Čorba se obično služi sa širokim rezancima ili knedlama od običnog testa.
Nažalost, u savremenoj kuhinji, ova čorba se retko priprema, a u restoranima se često nude samo jake začinjene čorbe lošijeg kvaliteta, sa mnogo aleve paprike i paradajza. Poznati kuvari ističu da riba, bez obzira na način pripreme, ne bi trebala da ide sa zaprškom.
Recept iz 1855. godine otkriva kako jednostavni sastojci mogu stvoriti jelo puno domaće topline i tradicije, idealno za dane kada post nije strogo obavezan. Ova čorba predstavlja spoj nežnog povrća i aromatične ribe, što je čini savršenim izborom za posne dane.
Otac Jerotej Draganović iz manastira Krušedol otkrio je kako običan pečeni krompir može postati jelo koje oplemenjuje svaki obrok, dok recept za bozu nudi jednostavan način da se poboljša otpornost organizma. Monah je takođe podelio recept za aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji svaki obrok čini posebnim.
U svetu brze hrane i modernih kuhinja, vraćanje ovim tradicionalnim jelima može doneti ne samo ukus, već i duhovnu povezanost s našom kulturnom baštinom. Manastirska čorba od rečne ribe ostaje simbol jednostavne, ali duboke tradicije, koja nas podseća na važnost strpljenja, zajedništva i poštovanja prema prirodi i njenim darovima.
