U poslednjoj studiji objavljenoj u časopisu „Nature Climate Change“, naučnici su otkrili da je deset najbogatijih procenata svetske populacije odgovorno za dve trećine globalnog zagrevanja od 1990. godine. Ova analiza pokazuje da je jedan odsto najbogatijih ljudi na svetu doprineo 26 puta više toplotnim talasima u ovom veku u poređenju sa globalnim prosekom. Ova saznanja stavljaju fokus na značajnu ulogu bogatih pojedinaca u klimatskim promenama i izazovima sa kojima se svet suočava.
U istraživanju su se posebno istakle emisije najbogatijih 10 odsto stanovništva u zemljama poput Kine i Sjedinjenih Američkih Država. Ove dve zemlje zajedno čine gotovo polovinu globalnog zagađenja ugljenikom, a naučnici su otkrili da su emisije iz ovih zemalja dovele do dvostrukog, odnosno trostrukog porasta ekstremnih vrućina. To ukazuje na to da bogata populacija, koja često koristi više resursa i energije, igra ključnu ulogu u izazivanju klimatskih ekstremiteta.
Kako bi došli do ovih zaključaka, naučnici su kombinovali ekonomske podatke i klimatske simulacije, analizirajući emisije različitih prihodnih grupa širom sveta i njihov uticaj na vremenske ekstreme. U istraživanju su takođe razmatrani faktori kao što su finansijska ulaganja, način života i lična potrošnja, koji doprinose proizvodnji emisija. Ova kompleksna analiza pruža jasniji uvid u to kako različite ekonomske klase utiču na globalno zagrevanje i klimatske promene.
Karl-Fridrih Šleusner, jedan od vodećih autora studije, ukazao je na to da bi klimatska politika trebala da se fokusira na odgovornost najbogatijih članova društva. Ako se ovaj problem ne reši, postoji rizik da se propuste ključni mehanizmi za smanjenje budućih šteta usled klimatskih promena. Šleusner je takođe sugerisao da bi vlasnici kapitala mogli da budu odgovorni za svoj uticaj na klimu kroz progresivne poreze koji se povećavaju u skladu s njihovim bogatstvom.
Prethodne studije su pokazale da bi oporezivanje emisija na osnovu bogatstva bilo pravednije od opšteg poreza na ugljen-dioksid, koji najčešće pogađa ljude sa nižim prihodima. Ova vrsta oporezivanja mogla bi da doprinese smanjenju globalnog zagrevanja, istovremeno smanjujući pritisak na one koji imaju manje resursa.
Tokom prošle godine, Brazil je kao domaćin samita G20 pozvao na uvođenje poreza od dva odsto na neto imovinu veću od milijardu američkih dolara. Ova inicijativa je naišla na podršku, ali do sada nije sprovedena u delo. Šefovi država i vlada zemalja G20 su najavili da će „sarađivati kako bi obezbedili da se veoma bogati pojedinci efikasno oporezuju“, ali do sada nisu usvojene odgovarajuće mere koje bi to omogućile.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su klimatske promene veliki izazov za čovečanstvo, a odgovornost za njihovo ublažavanje ne može biti prebačena samo na pojedince sa nižim prihodima. Bogati pojedinci, koji često imaju veći ekološki otisak zbog svog načina života, moraju biti uključeni u rešenja koja će smanjiti emisije i doprineti održivijem razvoju.
U zaključku, nova istraživanja jasno pokazuju da je potreban hitan pristup koji će obuhvatiti i bogate i siromašne u borbi protiv klimatskih promena. Bez adekvatnih mera i politike koje će se fokusirati na smanjenje emisija bogatih pojedinaca, borba protiv globalnog zagrevanja biće otežana, a posledice će biti sve teže za čitavu planetu.
