Slovačka i Mađarska nastavljaju da kritikuju sankcije Evropske unije na uvoz ruske nafte, dok premijer Mađarske Viktor Orban traži da se te sankcije obustave. Matuš Mišik, profesor na Fakultetu političkih nauka na Univerzitetu Komenskog u Bratislavi, smatra da je naftovod „Družba“ samo deo političke strategije Budimpešte i da obe zemlje imaju alternativne puteve snabdevanja. On dodaje da cela situacija deluje kao deo izborne kampanje, u kojoj se Orban prikazuje kao zaštitnik Mađarske od spoljašnjih pretnji.
Mađarska je od početka glasno kritikovala sankcije, a već 2022. godine, tokom rasprava o sankcijama na naftu, zajedno sa Slovačkom i još nekoliko zemalja, uspela je da dobije izuzetak od tih sankcija. Mišik objašnjava da se Mađarska i Slovačka redovno trude da stave veto na obnovu sankcija svake šest meseci.
On navodi da je Mađarska nezvanično stavila veto na poslednji paket sankcija, poznat kao 20. paket, pre nekoliko dana, i da nije bilo zvaničnog glasanja jer su druge zemlje EU bile svesne da do toga neće doći. Mišik ističe da su odnosi između Mađarske i Ukrajine trenutno na veoma niskom nivou, naglašavajući da su „vrlo hladni“ i da je teško predvideti u kom pravcu se razvijaju.
U evropskom kontekstu, Mišik ukazuje na kontradiktornu poziciju Budimpešte. Iako su Mađarska i Slovačka prethodnih godina kritikovale EU, sada traže pomoć od nje, što stvara jasan kontrast u njihovoj politici. Premijer Orban koristi retoriku koja optužuje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za pokušaje izazivanja energetske krize u Mađarskoj.
Mišik naglašava da naftovod „Družba“ verovatno nije pravi uzrok energetskih problema. Mađarska i Slovačka imaju aktivne rafinerije i alternativne dobavljače nafte, kao i alternativne puteve snabdevanja, preko Hrvatske i naftovoda Adria. Prema njemu, problem nije tehničke prirode, već politički.
Cela situacija se može posmatrati kao deo izborne strategije u Budimpešti. Mišik ističe da Orban nastoji da pronađe neprijatelje koje treba zaštititi, a ta strategija se ponavlja kroz različite teme, bilo da su to izbeglice, Evropska unija ili ukrajinska kriza. Ove taktike su, prema njemu, deo izborne kampanje, s obzirom na to da se izbori održavaju za mesec dana.
U Briselu, novinar Euronewsa Šandor Žiroš takođe se uključio u diskusiju, ukazujući na složenost situacije i različite perspektive koje se pojavljuju u vezi sa sankcijama i energetskom politikom. On naglašava da je važno pratiti kako će se situacija dalje razvijati, naročito u svetlu nadolazećih izbora.
U zaključku, odnosi između Mađarske, Slovačke i EU ostaju napeti, a političke strategije koje se koriste za oblikovanje javnog mnjenja i osiguranje podrške birača igraju ključnu ulogu u ovoj kompleksnoj situaciji. Mišikov uvid u političke motive iza kritike sankcija može pomoći u razumevanju šireg konteksta u kojem se ove zemlje nalaze, kao i potencijalnih posledica koje bi mogle proizaći iz trenutnih tenzija.
