Cene nafte su doživele nagli pad u ponedeljak nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp objavio da su se SAD i Iran angažovali u produktivnim razgovorima. Tramp je naložio obustavu vojnih napada na ključnu energetsku infrastrukturu Irana, što je doprinelo smanjenju napetosti u regionu i rezultiralo padu cena nafte.
Fjučersi na američku naftu West Texas Intermediate (WTI) pali su za 8% i dostigli cenu od 90,10 dolara po barelu, dok je Brent nafta zabeležila sličan pad, trgovajući se po ceni od 103,91 dolara. U objavi na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je izrazio zadovoljstvo zbog razgovora sa Iranom i istakao da su ti razgovori bili veoma produktivni u cilju rešavanja sukoba na Bliskom istoku.
Tramp je takođe naložio Ministarstvu odbrane da obustavi sve vojne napade na iranske elektrane i energetsku infrastrukturu na period od pet dana. Ova odluka dolazi nakon što je Tramp postavio Iranu rok od 48 sati da ponovo otvori Ormuski moreuz, ključnu pomorsku rutu za transport nafte. Ipak, ostaje nejasno kada će ova ruta biti ponovo otvorena, što dodatno stvara nesigurnost na tržištu.
U istom danu, investicijska banka Goldman Sachs je povećala svoje prognoze cena nafte, očekujući da će prosečna cena Brent nafte u martu i aprilu iznositi 110 dolara, u poređenju sa ranije procenjenih 98 dolara. Ovo predstavlja značajan porast od 62% u odnosu na prosečnu cenu iz 2025. godine. Goldman je takođe podigao procene za WTI na 98 dolara u martu i 105 dolara u aprilu.
Analitičari iz ove banke upozoravaju da bi ukoliko protok kroz Ormuski moreuz ostane na 5% uobičajenog nivoa do 10. aprila, cene nafte mogle dodatno rasti. U slučaju da protok ostane na niskom nivou tokom 10 nedelja, postoji mogućnost da dnevne cene Brent nafte premaše rekord iz 2008. godine kada je cena dostigla oko 147 dolara po barelu pre nego što je pala na oko 40 dolara usled globalne finansijske krize.
Ormuski moreuz je od suštinskog značaja za globalno snabdevanje naftom, jer transportuje oko 20% svetske nafte. Iranski državni mediji su u nedelju izjavili da će Teheran omogućiti bezbedan prolaz kroz moreuz za sve brodove osim onih povezanih sa „neprijateljima Irana“. Ova situacija dodatno komplikuje već napetu situaciju na Bliskom istoku.
Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju, upozorio je da je trenutna situacija na Bliskom istoku „veoma ozbiljna“ i gora od naftnih šokova iz 1970-ih, kao i od posledica rata u Ukrajini na tržište gasa. U svetlu ovih događaja, članice Međunarodne agencije za energiju su se dogovorile o oslobađanju rekordnih 400 miliona barela nafte iz strateških rezervi kako bi ublažile poremećaje u snabdevanju izazvane sukobima u Iranu.
Direktor agencije je istakao da je u kontaktu sa vladama u Aziji i Evropi u vezi sa mogućim dodatnim oslobađanjem zaliha, ako to bude potrebno. Međutim, naglasio je da je najvažnije rešenje ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, koji igra ključnu ulogu u globalnom snabdevanju energijom.
U zaključku, trenutna situacija na tržištu nafte ostaje neizvesna, a razvoj događaja u Iranu i Bliskom istoku će imati dalekosežne posledice ne samo na cene nafte već i na globalnu ekonomiju u celini. Investitori i analitičari pažljivo prate situaciju, jer svaka promena može značajno uticati na tržište i ekonomije širom sveta.
