Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac izjavio je da se u Srbiji sve više govori o zelenoj gradnji, ali da je ovaj koncept više estetski nego suštinski. On je istakao da se takvi objekti trenutno grade samo u luksuznim segmentima tržišta, dok se nada da će u narednih deset godina zelena gradnja postati standard, a ne izuzetak.
Banjac je ukazao na to da Srbija još uvek nije dostigla evropske standarde u oblasti energetske efikasnosti i zelene gradnje. Prema njegovim rečima, pred Srbijom je mnogo posla kako bi se unapredila situacija i postigla očekivana efikasnost u građevinskoj industriji. Takođe, naglasio je važnost stroge primene donetih propisa kako bi se obezbedila održivost i efikasnost u građevinarstvu.
Zelena gradnja podrazumeva korišćenje ekološki prihvatljivih materijala, smanjenje potrošnje energije i vode, kao i minimizaciju negativnog uticaja na životnu sredinu. U svetu, ovaj koncept sve više dobija na značaju, a mnogi razvijeni gradovi već su implementirali standarde koji se odnose na održivost i efikasnost.
U Srbiji, međutim, zelena gradnja još uvek nije postala uobičajena praksa. Banjac smatra da je potrebno više edukacije i svesti među građevinskim preduzećima i investitorima o prednostima zelene gradnje, koja ne samo da doprinosi očuvanju životne sredine, već može doneti i dugoročne finansijske uštede.
Jedan od glavnih izazova s kojima se Srbija suočava u ovoj oblasti je nedostatak adekvatnih propisa i regulativa koje bi podstakle investicije u zelenu gradnju. Banjac je napomenuo da je važno da se uvedu jasni kriterijumi i standardi koji će omogućiti lakšu primenu zelene gradnje.
Osim toga, naglasio je potrebu za saradnjom između različitih sektora, uključujući vladu, akademsku zajednicu i privatni sektor, kako bi se postigla sinergija u promovisanju zelene gradnje. Uloga obrazovnih institucija je ključna u pružanju znanja i veština koje su potrebne za razvoj održivih praksi u građevinarstvu.
Banjac je takođe istakao i važnost korišćenja obnovljivih izvora energije u građevinskim projektima, što može značajno smanjiti emisiju štetnih gasova i poboljšati energetsku efikasnost. Takođe, dodao je da bi korišćenje lokalnih materijala moglo doprineti smanjenju ekološkog otiska građevinskih projekata.
Uprkos izazovima, Banjac veruje da postoje pozitivni trendovi u srpskoj građevinskoj industriji, poput povećanog interesovanja za ekološki prihvatljive materijale i tehnologije. On poziva sve aktere u sektoru da prepoznaju značaj zelene gradnje i da se aktivno uključe u njen razvoj.
S obzirom na globalne klimatske promene i sve veću potrebu za održivim razvojem, Banjac smatra da je vreme da Srbija ozbiljno pristupi ovoj temi i počne da primenjuje prakse koje će doprineti očuvanju životne sredine i unapređenju kvaliteta života građana.
U zaključku, profesor Miloš Banjac naglašava da je zelena gradnja ne samo trend, već i nužnost u savremenom društvu. On se nada da će se u narednim godinama situacija u Srbiji poboljšati i da će zelena gradnja postati standard, a ne izuzetak, te tako doprineti održivom razvoju i zaštiti životne sredine.
