Sreten Jocić, poznat kao Joca Amsterdam, osuđen je za naručivanje ubistva Gorana Marjanovića, poznatog kao Goksija Bombaša, koji je bio prepoznatljiv lik iz Beograda. Njegova kazna od petnaest godina zatvora ističe 28. februara sledeće godine. Jocićev advokat, Dragoš Cukavac, naveo je da je njegov klijent pušten na uslovni otpust nakon nekoliko molbi upućenih nadležnim sudskim organima u proteklih godinu dana. U septembru je podneta žalba na rešenje Višeg suda u Beogradu, koje je odbilo Jocićev zahtev za uslovni otpust.
Apelacioni sud je, međutim, utvrdio da postoje svi zakonski uslovi za primenu instituta uslovnog otpusta u Jocićevom slučaju. Izveštaj iz zatvora pokazuje da je Jocić ostvario značajan napredak u tretmanu i da su svi ciljevi ispunjeni, što je stvorilo osnovu za očekivanje da će se, kada bude na slobodi, ponašati ispravno. Ipak, Jocić je dužan da do 28. februara 2026. ne počini novo krivično delo, jer bi u suprotnom mogao biti vraćen u zatvor.
Sreten Jocić je 3. juna 2010. godine u Višem sudu u Beogradu osuđen zbog podstrekavanja na ubistvo Marjanovića. Ovaj zločin dogodio se pre tri decenije u restoranu „Dambo“ u sportskom centru „Olimp“. U tom napadu, koji su izveli bivši policajci Miodrag Prodanović i Bojan Milosavljević, pored Marjanovića ubijena je i njegova devojka Marija Đorđević. Izvršioci su prvobitno osuđeni na po dve decenije, ali su kasnije dobili smanjenje kazne.
Tokom suđenja, Jocić je istakao da je u to vreme boravio u Grčkoj i da je napustio Srbiju 1994. godine zbog sukoba s tadašnjim načelnikom Javne bezbednosti MUP Srbije, Radovanom Stojičićem Badžom. Takođe je naveo da je završio osnovnu školu u Srbiji, a zatim koledže za drago kamenje u Belgiji i obojeno kamenje u Bangkoku.
Prema informacijama, Jocić je obećao izvršiocima ubistva po 25.000 maraka. U početku su se suđenje vodila samo protiv Prodanovića i Milosavljevića, jer je Jocić bio u bekstvu. Nakon nekoliko godina, lociran je i uhapšen u Bugarskoj po holandskoj poternici zbog krivičnih dela koja je počinio u toj zemlji. Po povratku u Srbiju 2006. godine, Jocić je negirao bilo kakvu umešanost u ubistvo Marjanovića, tvrdeći da je sve „namešteno“.
Iako se vratio u Srbiju 1992. godine, Jocić je ponovo uhapšen u aprilu 2009. godine zbog sumnje da je umešan u likvidaciju hrvatskog novinara Ive Pukanića. Marta 2015. godine, Apelacioni sud u Beogradu ga je oslobodio optužbi za organizovanje kriminalne grupe koja je bila zadužena za ubistvo Pukanića, ali su potvrđene presude protiv drugih učesnika.
Mnogi mediji Jocića su označili kao jednog od vodećih narko-bosova u Evropi, povezujući ga sa brojnim likvidacijama i krijumčarenjem droga. Tokom njegovog hapšenja u Bugarskoj, navodno je pokušao da ponudi otplatu dela međunarodnog duga Bugarske u zamenu za slobodu. Bugarski list „168 časa“ izvestio je da je tokom hapšenja Jocić tražio oslobađanje uz pomoć svojih veza i navodno je bio umešan u planiranje ubistava visokih zvaničnika.
Uprkos brojnim optužbama i kontroverzama oko njegovog imena, Jocić je ostao ključna figura u svetu organizovanog kriminala na Balkanu. Njegova priča o povratku u Srbiju, sukobima sa vlastima i vezama sa raznim kriminogenim grupama i dalje intrigira javnost, a njegov uslovni otpust predstavlja samo još jedan deo složene i dramatične naracije o kriminalu i pravdi u regionu.
