Ovo je na današnjem suđenju Nebojši Rakiću, optuženom za teško ubistvo Dragana Milovanovića i ranjavanje Aleksandra Vlahovića 4. marta 2008. godine ispred svoje kuće u Vrčinu, izjavila Rakićeva tadašnja verenica. Ona je svedočila o događajima koji su prethodili tragediji, naglašavajući da je Nebojša bio uplašen i da su mu pretili ljudi koji su došli zbog njegovog novčanog duga.
Svedokinja je ispričala kako je tog dana bila kod Rakića u kući, ali je na njegov nagovor otišla kod komšinice Radmile pre nego što su Vlahović i Milovanović stigli. „Nebojša mi je rekao da idem, bio je jako uplašen“, kazala je, dodajući da je čula zvuk automobila, ali nije videla ko je stigao. U trenutku kada je čula pucanj, legla je na pod, ali se nije mogla setiti da li je bilo više pucnjeva ili samo jedan.
Ona je ukazala na to da je pre pucnjave primetila oružje u Rakićevoj sobi, ali je naglasila da nije znao da će oružjem rešavati svoje probleme. „Nebojša nije pričao da će oružjem da reši problem koji ima u vezi novca“, izjavila je. Njena izjava izazvala je reakciju punomoćnika oštećenih, Tanje Damjanović, koja je primetila da su njeni iskazi protivrečni onome što je ranije izjavila u Višem tužilaštvu 2023. godine. Tada je tvrdila da nije znala ko je Rakića pretukao, dok sada se seća mnogo više detalja.
Bivša verenica je objasnila da je tada govorila iz straha, naglašavajući da se plašila za svoj život. Svedočila je o Nebojšinoj povređenosti i strahu koji je ispoljavao. „Došao je kući sav izobličen, vilica mu je bila otečena i polomljena. Nije mogao da otvara usta, jeo je na slamčicu“, ispričala je. Osećala je strah i zabrinutost, posebno sada kada ima decu, jer su „ti ljudi ozbiljni momci“.
Ova izjava je dodatno osvetlila okolnosti koje su dovele do tragedije, ali i složenost situacije u kojoj se Rakić našao. Svedokinja je potvrdila da je Nebojša često govorio o pretnjama koje mu dolaze od strane Vlahovića i Milovanovića, ali nije očekivala da će situacija eskalirati do fatalnog ishoda.
Tokom suđenja, sudija je postavljao pitanja o detaljima incidenta, a svedokinja je pokušavala da se seti što više informacija. Iako se suočila sa pritiscima i nesigurnostima, njen iskaz je bio ključan za razumevanje dinamike odnosa između Rakića i oštećenih. S obzirom na težinu optužbe, svaki detalj je bio od suštinskog značaja.
Rakić se suočava sa ozbiljnim optužbama, a njegovo suđenje izaziva pažnju javnosti i medija. Događaji iz 2008. godine i dalje su urezani u sećanje lokalne zajednice, a sudski proces postaje podsećanje na kompleksne i često brutalne odnose koji mogu proizaći iz dugova i međusobnih sukoba.
Kako su dani suđenja prolazili, očekuje se da će se saslušati još svedoka, a Rakićeva odbrana će pokušati da ospori optužbe i dokaže da nije imao nameru da izazove smrt Milovanovića. U međuvremenu, javnost sa nestrpljenjem prati razvoj događaja, nadajući se da će pravda biti zadovoljena.
Na kraju, ovaj slučaj otvara šira pitanja o nasilju, pretnjama i načinima na koje se pojedinci bore sa svojim problemima. U društvu gde nasilje često ostaje neprimećeno, ovakvi slučajevi naglašavaju potrebu za većom pažnjom i zaštitom onih koji su ugroženi. Očekuje se da će se suđenje nastaviti i da će doneti nove informacije o ovom tragičnom događaju koji je ostavio dubok trag u zajednici.
