Na nedavnim predsedničkim izborima u Hrvatskoj, aktuelni predsednik Zoran Milanović je pobedio sa 74,69 odsto glasova protiv svog protivkandidata Dragan Primorca. Milanović je osvojio 1.122.859 glasova, dok je Primorac dobio podršku od 380.752 birača. Iako je izlaznost bila nešto manja u odnosu na prvi krug izbora, Milanović je dobio podršku u većini zemalja regiona, osim u Bosni i Hercegovini, gde je na vlasti HDZ BiH.
Posebno treba istaći da je Milanović ubedljivo pobedio u sredinama gde živi većinom srpska nacionalna manjina. U gradovima poput Vukovara, Negoslavaca, Borova, Belog Manastira, Biskupije, Ervenika, Kistanja, Krnjaka, Vojnića, Donjeg Lapca, Vrhovina, Udbine i Dvora, Milanović je dobio većinu glasova.
Analitičari ističu da je Milanović postao još moćniji na Pantovčaku nakon ubedljive pobede na izborima. Otvorena su mnoga pitanja o saradnji između Pantovčaka i Banskih dvora u narednih pet godina, kao i o uticaju ovih izbora na HDZ, premijera Andreja Plenkovića i predstojeće lokalne izbore u maju.
Milanović je u pobedničkom govoru istakao da pruža ruku saradnje Vladi i premijeru Plenkoviću, ali da nije dobio fidbek od strane premijera. Mnogi smatraju da je Milanović sada „nikad snažniji“ na Pantovčaku.
U emisiji „U mreži Prvog“ na HRT-u, politikolozi su analizirali Milanovićevu pobedu i njen uticaj na političku scenu u Hrvatskoj. Takođe, ukrajinski mediji su izvestili da je Milanović „prijatelj Rusije“, dok ruski mediji ističu da je osudio rusku vojnu operaciju u Ukrajini i zapadne sankcije nad Rusijom.
Ukrainski portal Kiev Independent piše da je Milanović kritičar zapadne pomoći Ukrajini i njenom pridruživanju NATO savezu, te da je nazvao Evromajdan 2014. godine „pučem“. Takođe, ističu da se Milanović u oktobru protivio slanju hrvatskih vojnika u NATO misiju pomoći Ukrajini.
Uprkos različitim stavovima i tumačenjima, činjenica je da je Zoran Milanović pobedio na predsedničkim izborima i da će voditi Hrvatsku u narednih pet godina. Ostaje da se vidi kako će se ova pobeda odraziti na političku situaciju u zemlji, ali i na odnose sa drugim zemljama i međunarodnim organizacijama.
