Hrvatski pevač Marko Perković Tompson, poznat po svojim kontroverznim stavovima i pesmama koje promovišu ustaštvo, održao je drugi koncert zaredom u dvorani „Pecara“ u Širokom Brijegu, Federacija Bosne i Hercegovine. Ovaj nastup, kao i prethodni, bio je obeležen prisustvom ustaških simbola i istaknutim pesmama koje evociraju tu temu, što je izazvalo brojne reakcije javnosti.
Tokom koncerta, prisutni su mogli da vide mlade ljude u majicama sa natpisima HOS i uzvicima poput „Za dom spremni“. Među najistaknutijim pesmama koje su izvodili bile su i „Oluja“, što dodatno ukazuje na nacionalistički ton događaja. Pre zvaničnog početka koncerta, pod šatorima u blizini dvorane mogle su se čuti Tompsonove pesme, što je dodatno podgrejalo kontroverzu oko događaja.
Prvi koncert, koji je održan u petak, takođe je bio obeležen sličnim simbolima, uključujući pesmu „Bojna Čavoglave“ uz ustaški pozdrav „Za dom spremni“. Ove situacije ponovo su otvorile pitanje tolerancije prema nacionalističkim i ekstremističkim porukama u savremenom društvu.
U međuvremenu, na društvenim mrežama se pojavio skandalozan snimak sa prvog koncerta, koji je izazvao brojne reakcije. Mnogi su osudili ovakvo ponašanje i pozvali na preispitivanje granica slobode umetničkog izražavanja. Istovremeno, u javnosti se čuju i pozivi na odgovornost organizatora koncerata koji dopuštaju ovakve manifestacije.
Predsednik Jevrejskog kulturno-prosvetnog i humanitarnog društva „La Benevolencija“, Vladimir Andrle, oštro je reagovao na događaje sa koncerta, naglašavajući da su ustaški i nacistički pokliči duboko uznemirujući i neprihvatljivi. On je u izjavi za javnost istakao da takvi prizori ne samo da relativizuju zlo, već takođe uništavaju društva i vređaju sećanje na žrtve prošlosti.
Andrle je pozvao na suočavanje sa prošlošću kao neophodnost za izgradnju civilizovanog društva. Njegove reči su odjeknule u javnosti, pokrećući pitanja o tome kako se u savremenoj Bosni i Hercegovini pristupa nacionalizmu i ekstremizmu.
Događaji vezani za koncerte Marka Perkovića Tompsona otvaraju širu diskusiju o identitetu i njegovoj upotrebi u političkim i kulturnim kontekstima. U društvima koja su prošla kroz teške istorijske periode, poput onog u Bosni i Hercegovini, važno je preispitati kako se očuvanje identiteta može izbalansirati sa potrebom za pomirenjem i razumevanjem.
Pitanje nacionalnog identiteta i načina na koji se on izražava kroz muziku i kulturu ostaje ključno za razumevanje savremenih sukoba i tenzija u regionu. Tompsonovi koncerti, koji privlače pažnju i izazivaju kontroverze, postaju simbol sukoba između različitih interpretacija prošlosti i načina na koji se one mogu manifestovati u sadašnjosti.
Kritičari navode da je potrebno raditi na edukaciji i podizanju svesti o posledicama glorifikacije ustaštva i sličnih ideologija. U isto vreme, postoji i potreba za otvorenim dijalogom među različitim grupama kako bi se izgradila budućnost zasnovana na razumevanju i poštovanju, a ne na mržnji i podelama.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će pitanje nacionalnog identiteta i dalje ostati u fokusu pažnje, a reakcije na koncerte kao što je ovaj samo su jedan deo šireg društvenog diskursa koji zahteva ozbiljno razmatranje i delovanje.
