SPC sutra obeležava praznik Svete mučenike Markijana i Martirija, koji su postradali zbog odbrane pravoslavne vere tokom vladavine cara Konstancija II. Ova dva svetitelja, Markijan kao čtec i Martirije kao ipođakon, služili su u sabornoj crkvi u Carigradu, gde su se isticali svojom posvećenošću i hrabrošću u očuvanju pravoslavlja.
Nakon smrti cara Konstantina, arijanska jeres, koja je prethodno bila potisnuta, ponovo je počela da dobija na snazi. Car Konstancije II, koji je bio naklonjen arijancima, imao je na dvoru uticajne savetnike, Jevsevija i Filipa, obojicu tvrdokornih arijanaca. Njihov uticaj doveo je do smene patrijarha Pavla, koji je bio proteran u Jermeniju, gde su ga arijanci nažalost ubili.
U tom turbulentnom vremenu, kada je pravoslavlje bilo suočeno s izazovima neznabožaca i jeretika, Markijan i Martirije odlučili su da se bore za svoje uverenje. U žitijima se ističe njihova odlučnost i hrabrost: „Presto patrijaraški zauze zločestivi Makedonije.“ Ova rečenica oslikava težak period u kojem su se našli, ali i njihovu neustrašivost u odbrani vere.
Arijanci su pokušali da ih potplate kako bi prešli na njihovu stranu, ali su ova sveta mučenika to odbili s prezrenjem. Njihovo odbijanje dovelo je do presude smrti. Kada su izvedeni na gubilište, prema zapisima, oni su podigli ruke ka nebu i molili se Bogu, zahvaljujući Mu za mučenički kraj. Njihova molitva je bila: „Gospode, radujemo se što ovakvom smrću izlazimo iz ovoga života. Udostoj nas biti pričasnicima života večnoga, Ti živote naš!“ Ovaj trenutak hrabrosti i predanosti ostaje zapamćen kao simbol njihove vere.
Mučeništvo Markijana i Martirija dogodilo se 355. godine, kada su mirno položili svoje glave pod mač, postajući tako mučenici za pravoslavnu veru. Njihova čudotvorna moštima su kasnije postale predmet poštovanja i klanjanja, a sveti Jovan Zlatousti je podigao crkvu u njihovo ime, čime je obeležio njihovu žrtvu i značaj u pravoslavlju.
Nakon trideset godina, prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu, opominjući ga da ne zaboravi svoje prethodne haljine i njega kao starca, moleći ga da mu podigne barem mali hram. Ova vizija ukazuje na važnost očuvanja tradicije i sećanja na mučenike, koji su dali svoj život za veru.
U istoriji ranog hrišćanstva, Markijan i Martirije su primer ne samo hrabrosti, već i dubokog duhovnog posvećenja. Njihova priča simbolizuje borbu između svetlosti i tame, istine i zablude, što je i danas aktuelno. U vremenu kada se suočavamo s različitim izazovima i iskušenjima, primer ovih svetitelja može poslužiti kao inspiracija za svakog vernika.
Praznik Svete mučenike Markijana i Martirija se slavi kao podsećanje na njihovu hrabrost i nepokolebljivu veru. To je prilika da se svi vernici okupe u molitvi i proslavi, čime se osnažuje zajednica i potvrđuje opredeljenje prema pravoslavnoj veri. Njihovo mučeništvo ostaje urezano u kolektivnoj svesti pravoslavnih hrišćana, kao simbol borbe protiv jeresi i očuvanja čistote vere.
Na kraju, ovaj praznik nas podseća na važnost zajedništva, hrabrosti i odanosti, vrednosti koje su kroz vekove oblikovale identitet pravoslavnog naroda. U svetlu današnjeg vremena, njihova priča ostaje relevantna i inspirativna, pozivajući nas da se snažno zalažemo za naše vrednosti i veru.
