Praviteljstvujušči sovjet srpski je osnovan na današnji dan 1805. u Velikom Borku kod Barajeva kao prva srpska vlada i jedan od centralnih organa vlasti u ustaničkoj Srbiji. Jedan od osnivača bio je prota Mateja Nenadović, dok je na njegovom postavljanju radio Boža Grujović, profesor istorije prava na univerzitetu u Harkovu.
Sovjet je imao zakonodavnu vlast i objedinjavao je napore ustanka, doprinoseći uspešnom razvoju oslobodilačke borbe. Stvarao je uslove za brži ekonomski, društveni i kulturni razvoj Srbije. Iako je delovao samo nekoliko godina, Praviteljstvujušći sovjet srpski predstavljao je prvi stalni organ vlasti pored skupštine ustaničkih lidera, čime je Srbija krenula putem obnove državnosti nakon višegodišnje otomanske vladavine.
Sovjet se sastojao od 12 izabranih predstavnika 12 nahija, a imao je svog predsednika koji se birao svakog meseca među predstavnicima. Prvi predsednik Sovjeta bio je prota Mateja Nenadović, dok je prvi sovjetnik Beogradske nahije bio Pavle Popović. Predviđeno je bilo i šest popečitelja (ministara) za vojsku, finansije, pravdu, prosvetu, crkvu, inostrane i unutrašnje poslove, kao i jedan sekretar. Popečitelji su uvedeni tek 1811. godine, a Sovjet je prvo sedište imao u manastiru Voljavči ispod planine Rudnik, pre nego što se preselio u manastir Bogovađu.
U to vreme, po nahijama su organizovani magistrati (sudovi) za obavljanje nahijskih poslova. Praviteljstvujušči sovjet srbski je imao sopstveni pečat sa grbom Srbije, krstom sa četiri ocila, grbom drevne Tribalije i krinom, sa godinom 1804 i natpisom. Nakon oslobođenja Smedereva, Sovjet se preselio tamo, a potom nakon oslobođenja Beograda 1807. godine, u Beograd, gde je ostao do propasti ustanka 1813. godine.
Delokrug rada Sovjeta se stalno širio, uprkos borbama i ambicijama pojedinaca, kao i unutrašnjim i spoljnim neprilikama. Sovjet je odigrao važnu istorijsku ulogu u ustaničkoj Srbiji i u ideji državnosti Srbije.
Ukupno, Praviteljstvujušči sovjet srpski je predstavljao značajan korak ka obnovi državnosti Srbije nakon višegodišnje otomanske vladavine, doprinoseći uspešnom razvoju oslobodilačke borbe i stvarajući uslove za brži ekonomski, društveni i kulturni razvoj zemlje.
