Teodot je bio oženjen i bio je krčmar u Ankiri za vremena cara Dioklecijana. Iako je bio oženjen, živeo je prema rečima apostola: „Odsada i oni koji imaju žene da budu kao da ih nemaju“. Krčmu je držao samo da bi mogao što bolje pomoći hrišćanima, jer je bila sklonište za progonjene vernike. Teodot je tajno slao pomoć odbeglim hrišćanima po planinama i tajno prikupljao tela poginulih i sahranjivao ih.
U to vreme, sedam devojaka je mučeno u Hristovo ime i završile potopljene u jezeru. Sveta Tekusa se javila u snu Teodotu i rekla mu da izvadi njihova tela iz jezera i sahrani ih, što je Teodot učinio uz pomoć prijatelja. Međutim, prijatelj ga je izdao sudiji, koji ga je stavio na teške muke. Teodot je sve istrpeo, pa čak i kada su mučitelji pretvorili njegovo telo u rane i razbili mu zube kamenjem. Na kraju je naređeno da bude pogubljen mačem.
Kada je Teodot izveden na gubilište, mnogi hrišćani su plakali za njim, ali je on njima govorio da ne plaču za njim, već da proslave Gospoda Isusa Hrista. Teodot je položio glavu na panj i pogubljen 303. godine.
U slavu mučenika Teodota i sedam devojaka, na današnji dan se praktikuju određeni rituali. Jedan od njih je tri puta okupati se hladnom vodom kako bi se oterala smrt i nesreća, a izgovara se i molitva kojom se moli Hrista Boga da spase duše.
Sveti Teodot je ostavio dubok trag u hrišćanskoj istoriji svojim požrtvovanjem i hrabrošću. Njegova žrtva se i danas obeležava i poštuje, podsećajući ljude na važnost vere i borbe za pravdu. Teodotov primer hrabrosti i sveštenomučeništva ostaje inspiracija vernicima širom sveta.
