Na aukciji kuće Schloss Ahlden iz Nemačke, juče je otkupljen srebrni svećnjak sa dvora Obrenovića, čime je započet proces vraćanja ovog značajnog kulturnog blaga u Srbiju. Prema rečima ministra kulture Nikole Selakovića, ovaj svećnjak predstavlja najveći predmet od srebra koji je pripadao srpskom dvorskom mobilijaru dinastije Obrenović i obogatiće zbirku Istorijskog muzeja Srbije.
Srebrni svećnjak, koji je u obliku petokrake i stilizovan u Ampir stilu, težak je 8 kilograma i 30 grama, a visok 78 centimetara. Ono što ga čini posebnim jeste i skulptura boginje pobede Nike (Viktorije) koja se nalazi na vrhu svećnjaka, a delo je bečkog zlatara Antona Kola. Na podnožju svećnjaka je izliven grb Kraljevine Srbije. Selaković je istakao kako je ovaj predmet simboličan i važan za srpsku kulturu, s obzirom na to da je nakon decenija lutanja po svetu, konačno vraćen kući.
Srebrni svećnjak je bio ponuđen kao Lot 47 na 194. umetničkoj aukciji i dostigao je cenu od 28.000 evra. Ovaj predmet ilustruje bogatu i raskošnu tradiciju dvora dinastije Obrenović, čije blago je nakon Majskog prevrata bilo rasuto širom Evrope. Dejan Vukelić, stručnjak za istoriju umetnosti, objašnjava da je deo blaga uništen ili pokraden tokom noći prevrata, dok je ostatak rasprodat na raznim aukcijama.
Kralj Milan Obrenović, koji je bio poznat po svom modernom pristupu, želeo je da predstavlja Srbiju na reprezentativan način, posebno nakon što je krunisan 1882. godine. Milan je bio strastveni kolekcionar umetnosti, a njegova zbirka impresionista bila je jedna od prvih vladarskih zbirki te vrste u Evropi. Tokom njegovog vladanja, dvor je bio bogato uređen, a mnogi predmeti su preživeli do danas, ali nažalost, mnogi su izgubili svoje mesto tokom turbulentne istorije Srbije.
Unutrašnja raskoš dvora može se najbolje opisati podatkom da je u okviru beogradskog dvorskog kompleksa, koji je postojao pre prevrata, bilo više od 60.000 predmeta. Ove informacije dolaze iz izveštaja komisije koja je 1903. godine napravila inventar kraljevskih i krunskih dobara. Vukelić podseća da je novi kralj Petar I Karađorđević bio svestan značaja očuvanja ovih vrednosti, te je preduzeto brzo delovanje kako bi se sprečilo dalje rasipanje blaga.
Kraljica Natalija, udovica kralja Milana, 1905. godine ponudila je većinu memorabilija dinastije Obrenović na aukciji u Beču, dok su sestre kraljice Drage prodale njen nakit i odeću u Londonu. Ova blaga su se raspršila po Evropi, a predmeti su često završavali u rukama evropskih kolekcionara, ponekad i kao ratni plen.
Povratak srebrnog svećnjaka smatramo važnim korakom u vraćanju kulturnog nasleđa Srbije. Vukelić naglašava da je ovaj proces deo šireg nastojanja da se vrate pokretna kulturna dobra od velikog značaja za nacionalnu istoriju. U poslednjih godinu dana, Ministarstvo kulture otkupilo je niz važnih predmeta, uključujući fotografije kraljice Natalije, rukopisne knjige, i druge značajne artefakte.
Kako se sve više pažnje posvećuje vraćanju srpskog kulturnog blaga, smatramo da je važno razumeti značaj dinastije Obrenović u našoj istoriji. Ovaj svećnjak, kao i drugi predmeti koji se vraćaju, pomažu u ponovnom uspostavljanju identiteta i kulturne baštine Srbije, koja je tokom vekova pretrpela mnoge gubitke. Vukelić zaključuje da je vraćanje kulturnog blaga ne samo pitanje istorijske pravde, već i način da se osnaži nacionalni identitet i poveže sadašnjost sa bogatom prošlošću.
