Sud za prekršaje u Podgorici izrekao je kaznu zatvora u trajanju od 60 dana Ž.M. zbog prekršaja iz Zakona o zaštiti od nasilja u porodici. Ova presuda proizašla je iz incidenta koji se odigrao 21. septembra 2025. godine, kada je okrivljeni, putem telefona, preko svog brata, zapretio drugom bratu, sestri i majci. U pretnji je izjavio: „Meni može doći žuta minuta, malo će im Cetinje biti“, a sve to je motivisano dugogodišnjim porodičnim nesuglasicama.
Ana Bokan, portparolka suda, izjavila je da je sud prilikom donošenja presude uzeo u obzir prirodu prekršaja i okolnosti pod kojima je počinjen. Okrivljeni je pokazao jasne znakove pretnje i nasilja, što je dovelo do ozbiljnih strahova među članovima porodice. Sud je smatrao da je neophodno zaštititi žrtve od potencijalnog ponavljanja takvih dela, te su izrečene i zaštitne mere.
Osim zatvorske kazne, sud je Ž.M. izrekao i mere zaštite, koje podrazumevaju njegovo udaljenje iz stana, zabranu uznemiravanja i uhođenja oštećenih, kao i zabranu približavanja njima u trajanju od šest meseci. Takođe, okrivljenom je naloženo obavezno lečenje od zavisnosti od alkohola, što ukazuje na to da su problemi sa alkoholom mogli igrati ulogu u njegovom ponašanju.
S obzirom na ozbiljnost pretnji i mogućnost ponavljanja prekršaja, sud je odlučio da okrivljenog odmah uputi na izdržavanje kazne zatvora, pre nego što presuda postane pravosnažna. Ova odluka je doneta kako bi se osigurala sigurnost članova porodice i sprečilo dalje nasilje.
Porodično nasilje je ozbiljan problem u mnogim društvima, a zakonodavne mere imaju za cilj da zaštite žrtve i spreče nasilnike da nastave sa svojim ponašanjem. U ovom slučaju, sud je prepoznao potrebu za hitnom intervencijom kako bi se zaštitili članovi porodice koji su bili izloženi pretnjama.
U društvu se često diskutuje o važnosti prevencije porodičnog nasilja, kao i o potrebnim resursima za pomoć žrtvama. Organizacije koje se bave ovom temom naglašavaju da je važno da se žrtve osećaju sigurno i da imaju pristup podršci. U mnogim slučajevima, nasilnici ne prepoznaju ozbiljnost svojih postupaka, pa je ključno pružiti im pomoć kako bi se sprečilo ponavljanje prekršaja.
Izricanje ovakvih presuda je deo šireg napora da se porodično nasilje suzbije i da se zaštite žrtve. Ova presuda može poslužiti kao upozorenje drugim potencijalnim nasilnicima da će njihovo ponašanje biti sankcionisano i da će sudovi stati na stranu žrtava.
U zaključku, presuda protiv Ž.M. predstavlja važan korak ka borbi protiv porodičnog nasilja u Crnoj Gori. Ovakvi slučajevi skreću pažnju na potrebu za hitnim i efikasnim reakcijama sistema pravde kako bi se zaštitili najranjiviji članovi društva. Samo zajedničkim naporima i sveobuhvatnim pristupom možemo se nadati smanjenju i konačnom iskoreniću nasilja u porodici.
