Građani dobijaju elektronske poruke pretećeg sadržaja, u kojima se pominju navodne krivične prijave, IP adrese i hitni rokovi za postupanje, često od samo 24 časa, uz ozbiljne zakonske sankcije. Ove poruke su deo sveprisutne prevare koja ima za cilj da prevari korisnike interneta i izvuče od njih lične podatke. Prevaranti koriste različite taktike kako bi stvorili osećaj hitnosti i straha kod potencijalnih žrtava, čime ih navode da reaguju impulzivno.
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Republike Srbije jasno poručuje da državne institucije ne komuniciraju sa građanima na ovakav način. Oni ne zahtevaju hitno izjašnjavanje putem elektronske pošte niti prete sankcijama. Ovakva praksa je potpuno van standardnih procedura koje se koriste u pravosudnim organima.
Kako bi se građani zaštitili od ovih prevara, važno je znati kako prepoznati sumnjive poruke. Najčešći znaci su pritisak i zastrašivanje, nerealni rokovi za odgovor, gramatičke greške, neprecizni nazivi institucija, kao i zahtevi za klikom na linkove ili dalju komunikaciju. Služba apeluje na građane da ne odgovaraju na ovakve poruke, ne klikću na linkove i ne šalju lične, identifikacione ili finansijske podatke.
Ukoliko primite sumnjivu poruku, najbolje je da je sačuvate i prijavite nadležnim organima. MUP poziva sve građane da se informišu isključivo putem zvaničnih kanala sudova i tužilaštava kako bi izbegli prevare. Takođe, ističu da MUP nastavlja aktivno suzbijanje visokotehnološkog kriminala i poziva građane da svojim odgovornim ponašanjem doprinesu bezbednosti u digitalnom prostoru.
U svetu u kojem je internet postao integralni deo svakodnevnog života, ovakve prevare predstavljaju ozbiljan problem. Građani bi trebalo da budu svesni potencijalnih pretnji i da se zaštite od mogućih gubitaka. Osim toga, važno je podizati svest o ovim problemima kako bi se što više ljudi informisalo o načinima zaštite.
Nedavno je objavljeno da je jedan naučni rad iz Srbije postao deo 1% najcitiranijih radova u svetu, što je značajno globalno priznanje za istraživače sa Građevinskog fakulteta. Ovaj uspeh ukazuje na visok kvalitet istraživanja i doprinos naučnoj zajednici. Takvi primeri pozitive mogu poslužiti kao inspiracija drugim istraživačima da se bore protiv prevara i dezinformacija u akademskom svetu i šire.
Kako bi se zaštitili od prevara, građani bi trebali da se upoznaju sa osnovnim pravilima bezbednosti na internetu. Mnogi ljudi možda nisu svesni koliko su ranjivi kada je u pitanju deljenje ličnih informacija. Preporučuje se da se koriste jake lozinke, da se redovno menjaju i da se izbegava korišćenje istih lozinki za više naloga.
Osim toga, važno je biti oprezan prilikom otvaranja elektronske pošte, posebno kada je u pitanju komunikacija od nepoznatih pošiljalaca. Uvek je bolje potražiti dodatne informacije i potvrde pre nego što se reaguje na sumnjive poruke. Ove mere opreza mogu značajno smanjiti rizik od prevare.
U zaključku, prevare putem elektronske pošte su ozbiljna pretnja koja zahteva pažnju i odgovornost svih korisnika interneta. MUP i druge relevantne institucije rade na suzbijanju ovih aktivnosti, ali je ključno da i građani preuzmu deo odgovornosti kako bi zaštitili sebe i svoje podatke. Edukacija i informisanost su prvi koraci ka sigurnijem digitalnom okruženju.
