U okviru vojnog saveza Albanije, Hrvatske i Prištine, planiraju se multinacionalne vežbe koje će obuhvatiti različite aspekte, uključujući sajber bezbednost i potragu i spasavanje. Očekuje se da će plan za održavanje ovih vežbi biti finalizovan u septembru, kako je prenela Koha.
Ministarstvo odbrane Hrvatske je potvrdilo ovu informaciju, naglasivši da je cilj vojnog saveza povećanje interoperabilnosti među članicama tokom multinacionalnih ili NATO vežbi. Ovaj savez ima za cilj jačanje saradnje u oblasti odbrane i bezbednosti, a oblici učešća će biti definisani nakon dodatnih razgovora sa stručnjacima.
Albanija, Hrvatska i Priština su 18. marta potpisale memorandum o saradnji u Tirani, čime su formalizovale svoj vojni savez. Ovaj memorandum ostavlja mogućnost za pridruživanje i drugih zemalja, a mediji su već preneli da je poziv upućen Bugarskoj da se pridruži ovoj inicijativi.
Reakcije na potpisivanje memoranduma nisu izostale. Najviši predstavnici Srbije su izrazili zabrinutost, smatrajući da ovaj sporazum predstavlja kršenje subregionalnog sporazuma o kontroli naoružanja iz 1996. godine, kao i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Prema ovoj rezoluciji, KFOR je jedina oružana sila na Kosovu i Metohiji, što dodatno komplikuje situaciju u regionu.
Ovaj vojni savez između Albanije, Hrvatske i Prištine dolazi u kontekstu povećane tenzije na Balkanu, gde se često postavljaju pitanja o bezbednosti i stabilnosti regiona. Potpisivanje memoranduma može se tumačiti kao odgovor na geopolitičke promene i potrebu za jačanjem vojne saradnje među zemljama koje dele slične interese i izazove.
Osim toga, ovaj potez može imati široke posledice na regionalnu politiku, posebno u svetlu odnosa sa Srbijom i njenim susedima. Srbija je tradicionalno bila skeptična prema vojnim savezima koji uključuju Kosovo, a ovakvi koraci mogu dodatno zakomplicirati već napete odnose.
U međuvremenu, članice saveza su izrazile svoju posvećenost unapređenju kapaciteta za odgovor na pretnje, kako u oblasti bezbednosti, tako i u humanitarnim akcijama. Ovaj aspekt saradnje može se pokazati ključnim, s obzirom na sve veću potrebu za međunarodnim odgovorima na krize i nesreće koje se javljaju u svetu.
S obzirom na sve ovo, važno je pratiti razvoj situacije i efekte koje će ovaj memorandum imati na regionalnu stabilnost. Dok Albanija, Hrvatska i Priština nastavljaju sa svojim planovima, Srbija i njeni saveznici će verovatno reagovati na nove izazove koje ova saradnja donosi.
U narednim mesecima, očekuje se da će se održati više sastanaka i vežbi, što će omogućiti članicama da testiraju svoje kapacitete i unaprede saradnju. Takođe, moguće je da će se u budućnosti pridružiti i druge zemlje, što bi dodatno promenilo dinamiku u regionu.
Ovaj vojni savez može poslužiti kao model za druge zemlje u regionu koje žele da unaprede svoje odbrambene kapacitete i obezbede veću sigurnost za svoje građane. Međutim, važno je da se svi akteri u regionu fokusiraju na dijalog i saradnju kako bi se izbegle tenzije i osiguralo mirno suživot.
Na kraju, međunarodna zajednica će morati da prati ovaj razvoj događaja, kako bi osigurala da se svi interesi, uključujući one Srbije, uzmu u obzir u procesu izgradnje mira i stabilnosti na Balkanu.
