PARIZ – Konsultantska firma Mudis zadržala je kreditni rejting Francuske, ali je revidirala izglede sa „stabilnih“ na „negativne“. U svom izveštaju o Francuskoj, Mudis je naveo da je ranija procena „stabilnih“ finansijskih tendencija promenjena na „negativne“ zbog političke nestabilnosti i teškoća u smanjenju budžetskog deficita vlade.
Ova promena u oceni dolazi u trenutku kada se Francuska suočava sa nizom izazova, uključujući neizvesnost u vezi sa unutrašnjom politikom i ekonomske pritiske koji su dodatno pogoršani globalnim ekonomskim uslovima. Francuska vlada, koja se bori da smanji deficit i postigne održive javne finansije, suočava se sa kritikama zbog nedovoljnih reformi i nesposobnosti da se postigne konsenzus oko ključnih ekonomskih pitanja.
Jedan od glavnih razloga za negativne izglede je politička nestabilnost koja je potresla zemlju u poslednjih nekoliko godina. Protesti protiv reformi, kao i sve veće nezadovoljstvo građana, dodatno komplikuju situaciju. Ove tenzije su dovele do toga da vlada teško pronalazi podršku za neophodne mere fiskalne konsolidacije, što je ključno za stabilizaciju budžetskog deficita.
Osim političkih izazova, Francuska se suočava i sa ekonomskim pritiscima. Inflacija, koja je u porastu, dodatno otežava situaciju, jer se troškovi života povećavaju, a potrošnja domaćinstava opada. Ove okolnosti doprinose opasnosti od usporavanja ekonomske aktivnosti, što može dodatno pogoršati budžetske izglede zemlje.
Mudis je takođe naglasio da će u narednom ažuriranju opšteg kreditnog rejtinga Francuske verovatno biti procenjen „manji rejting“. To predstavlja dodatni alarm za vladu, koja će morati da preduzme hitne mere kako bi povratila poverenje investitora i stabilizovala finansijsku situaciju.
Reakcije ekonomista i analitičara na ovu vest su pomešane. Dok neki smatraju da je negativna procena opravdana, drugi upozoravaju da bi to moglo dodatno pogoršati situaciju i otežati vladine napore da postigne ekonomski oporavak.
U međuvremenu, francuska vlada je najavila niz mera usmerenih na poboljšanje budžetske discipline i podsticanje rasta. Ove mere uključuju smanjenje javnih rashoda, povećanje poreza na bogatstvo i privlačenje stranih investicija. Međutim, mnogi analitičari smatraju da su ove mere nedovoljne i da je potrebna suštinska reforma kako bi se postigla stabilnost.
Takođe, postoji i zabrinutost da bi promene u globalnoj ekonomiji, kao što su povećanje kamatnih stopa i usporavanje rasta u ključnim trgovinskim partnerima, mogle dodatno otežati situaciju za Francusku. To bi moglo dovesti do smanjenja stranih ulaganja i usporavanja ekonomske aktivnosti, što bi dodatno pogoršalo budžetski deficit.
U svetlu ovih izazova, francuski zvaničnici suočavaju se sa težim zadatkom nego ikada da uspostave stabilnost i rast. Neophodno je da se pronađe balans između kratkoročnih mera i dugoročnih strategija koje će omogućiti održiv ekonomski rast i stabilne javne finansije.
U zaključku, revidiranje kreditnog rejtinga Francuske od strane Mudisa predstavlja ozbiljno upozorenje koje bi moglo imati dugoročne posledice po ekonomsku stabilnost zemlje. Bez adekvatne reakcije i reformi, Francuska bi mogla da se suoči sa dodatnim izazovima u budućnosti, što bi moglo dovesti do daljeg pogoršanja budžetskog deficita i smanjenja poverenja investitora.
