Kanadski državljanin Dejvid Beri Njuel, rođen 1947. godine, preminuo je 29. avgusta 2023. godine u Kliničko-bolničkom centru u Kotoru. Njegova sahrana nije obavljena sve do 2. septembra, i to nakon što je došlo do kvara na bolničkoj hladnjači, što je dovelo do opasnosti od zaraze, saznaje Pobjeda.
Preminulo telo, koje je bilo u fazi raspadanja, premešteno je u Tivat, gde je sahranjeno u grupnoj grobnici, jer u Kotoru nije bilo mesta za sahranu. Ovaj slučaj je izazvao brojne komplikacije, a najveći problem nastao je nakon što se porodica preminulog odrekla njega i odbila da preuzme telo.
Iz izvora bliskih situaciji, saznaje se da je direktor bolnice svakog meseca kontaktirao različite institucije kako bi rešio ovaj problem, ali nije dobio odgovore. Ovakva situacija je stvorila hitnost, s obzirom na to da je boravak preminulog u neispravnoj hladnjači mogao dovesti do potencijalne epidemije u Kotoru.
Sagovornik Pobjede ističe da je bilo neophodno brzo delovati zbog opasnosti od širenja zaraze. Na kraju, problem je rešen tako što je telo Dejvida Beri Njuela sahranjeno u Tivtu, što je, kako se čini, bilo jedino moguće rešenje u tom trenutku.
Pobjeda je pokušala da prikupi dodatne informacije o ovom slučaju, ali nije uspela da dobije odgovore od nadležnih institucija, uključujući KBC Kotor, Ministarstvo socijalnog staranja i Centar za socijalni rad. U narednim danima, planiraju da nastave sa traženjem odgovora kako bi se razjasnile okolnosti koje su dovele do ove neobične i alarmantne situacije.
Ova situacija osvetljava ozbiljne probleme u sistemu zdravstvene zaštite i socijalnog staranja, posebno u vezi sa postupanjem sa telima preminulih osoba. Ne samo da je zbrinjavanje tela preminulih važan zadatak, već i način na koji se društvo odnosi prema ovim pitanjima, jer može imati dalekosežne posledice po javno zdravlje.
U ovom slučaju, čini se da su propusti u komunikaciji i organizaciji doveli do situacije koja je mogla biti izuzetno ozbiljna. S obzirom na sve to, važno je da se nadležne institucije pozabave ovim pitanjem i obezbede da se slične situacije ne ponove u budućnosti.
Pored zdravstvenih problema, ovaj slučaj takođe otvara pitanja o ljudskim pravima i dostojanstvu preminulih. Odnos prema telima umrlih je odraz društvenih vrednosti i kultura, a svako zadržavanje ili odlaganje sahrane može biti duboko uznemirujuće za porodicu i prijatelje preminulog.
U kontekstu ovog slučaja, postavlja se pitanje kako se obezbeđuje brza i efikasna procedura za sahranu preminulih, posebno kada porodica odbija da preuzme odgovornost. Takođe, važno je razmotriti kako se bolnice i druge institucije nose sa ovim pitanjem i da li postoje jasni protokoli koji bi mogli sprečiti slične probleme u budućnosti.
U svakom slučaju, situacija sa Dejvidom Berijem Njuelom je podsetnik na važnost humanog postupanja prema preminulima i potrebu za boljim sistemima koji će obezbediti da se ovakve situacije ne ponavljaju. Nadamo se da će nadležni organi preduzeti potrebne korake kako bi se pronašla rešenja i unapredila procedura koja se tiče sahrane i zbrinjavanja tela preminulih. Ova situacija ostavlja dubok trag u društvu i zahteva hitnu pažnju i odgovornost svih uključenih.
