U Srbiji se ove godine suočavamo sa ozbiljnim problemima u voćarstvu, jer su prolećni mrazevi uništili više od 90% roda domaće kajsije. Slične sudbine doživeli su i proizvođači trešanja, gde je gotovo ceo rod ranih sorti stradao. Štete su zabeležene i kod krušaka, šljiva i jabuka, što dodatno otežava situaciju voćarima širom zemlje.
Vremenski uslovi su dodatno pogoršani kišama, koje su stvorile povoljne uslove za razvoj bakterioza. Stručnjaci savetuju voćarima da zaštite svoje voćke kako bi očuvali njihovo zdravlje i rodni potencijal za naredne sezone. Voćari se već nekoliko godina bore sa prolećnim mrazevima, a ove godine se nažalost nisu izbegli. Niske temperature su pogodile voćke u cvetu, dok su grad i dugotrajne kiše dodatno naštetili u pojedinim delovima zemlje.
Danilo Vešović, voćar iz Zrenjanina, ističe kako su njegove voćke, poput višnje, kajsije i breskve, potpuno propale. Preostalo je samo malo šljive i jabuka. On napominje kako su niske temperature tokom zime, u kombinaciji sa prolećnim mrazevima, izazvale velike štete. Pored toga, kiše su dovele do čestih hemijskih tretmana, što dodatno poskupljuje proizvodnju, a radna snaga postaje sve teža za pronaći.
Prema rečima stručnjaka, voćnjaci koji se nalaze u Srednjem Banatu, posebno oni bez zaklona od vetra, najviše su pogođeni. Kajsija, koja je među prvim voćkama koje cvetaju, pretrpela je ogromne štete. Milinko Sinđić iz PSS Zrenjanin navodi da je ovogodišnji rod kajsije skoro potpuno uništen, što je dovelo do smanjenja hemijskih tretmana kod voćara, što nije preporučljivo jer bolesti mogu napasti i sledeće godine.
U zasadima višnje i trešnje, procenjuje se da je 50 do 70% cvetova izmrzlo, što predstavlja ozbiljnu štetu. Međutim, neki proizvođači u regionu će imati zadovoljavajući rod, što ukazuje na to da situacija varira u zavisnosti od lokacije. Što se tiče šljiva, različiti vremenski periodi cvetanja mogu uticati na nivoo štete od mraza.
Jabuka je, međutim, preživela najbolje. U slučaju izmrzavanja cvetova, šteta ne bi uticala na rodnost, s obzirom na to da jabuka obilato cveta i samo 6 do 8% cvetova je dovoljno za punu rodnost. Stručnjaci naglašavaju da voćke moraju biti zaštićene i kada nema plodova, kako bi se očuvala lisna masa za potencijalnu retrovegetaciju na jesen.
Iako su mrazevi česta pojava u prolećnim mesecima, ovogodišnje štete su najveće u poslednjih nekoliko decenija. Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ističe da je više od 90% roda kajsije izmrzlo, dok su rane sorte trešanja i šljive takođe pretrpele značajne gubitke. Samo su jagodičaste voćne vrste uspele da prežive niske temperature.
U regionima kao što su Šumadija i zapadna Srbija, gde se tradicionalno proizvodi voće, nedavne tuče grada još su više povećale štetu. Zbog ovih problema, važno je prilagoditi sorte koje se sade prema agrometeorološkim uslovima. Keserović naglašava da postoje sorte koje su otpornije na niske temperature i da je potrebno ulagati u sisteme protiv mraza.
U poslednje tri godine, Srbija je godišnje proizvodila oko milion i 460 hiljada tona voća. Međutim, stručnjaci procenjuju da će ove godine proizvodnja biti znatno smanjena, sa mogućim rodovima od samo milion do milion i sto hiljada tona, što znači da su mraz i grad već uništili oko 350.000 tona voća. Ovi podaci ukazuju na ozbiljnu krizu u voćarstvu, koja zahteva hitne mere i prilagođavanje u budućnosti.
