Sledeća, 2026. godina, biće među četiri najtoplije godine ikada zabeležene, sa globalnim temperaturama koje će verovatno premašiti 1,4 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa. Ove informacije su saopštene od strane britanske Meteorološke službe, koja upozorava da zagađenje fosilnim gorivima nastavlja da podstiče ekstremne vremenske uslove.
Prema centralnoj prognozi Meteorološkog zavoda, 2026. godina će biti nešto hladnija od 2024. godine, koja je sa prosekom od 1,55 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa bila najtoplija godina otkako se vrše merenja. Ipak, očekuje se da će 2026. godine biti svrstana među četiri najtoplije godine od 1850. godine. Meteorološka služba procenjuje da će globalna temperatura u 2026. godini biti između 1,34 i 1,58 stepeni Celzijusa iznad proseka iz perioda 1850-1900.
Klimatolog Adam Skajf, koji je predvodio izradu prognoze, istakao je da je verovatno da su poslednje tri godine premašile 1,4 stepena Celzijusa i da će 2026. biti četvrta uzastopna godina sa takvim porastom. Ova situacija dolazi u vreme kada su svetski lideri na Pariskom klimatskom sporazumu obavezali da će ograničiti globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period. Iako se taj cilj meri dugoročnim, tridesetogodišnjim prosekom, pojedinačne godine i meseci već povremeno premašuju taj prag.
Klimatolog Nik Danston je naveo da je prvo privremeno prekoračenje od 1,5 stepeni Celzijusa zabeleženo 2024. godine, a prognoza za 2026. sugeriše da takav scenario ponovo može biti moguć. Ovo ukazuje na ozbiljnost situacije i potrebu za hitnim delovanjem kako bi se ublažile posledice klimatskih promena.
U vezi sa trenutnom godinom, naučnici Evropske unije su prošle nedelje saopštili da je gotovo izvesno da će se 2025. godina završiti kao druga ili treća najtoplija godina u istoriji. Podaci programa EU Kopernikus pokazuju da su prosečne globalne temperature od januara do novembra bile 1,48 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa.
Iako su prirodne klimatske oscilacije, poput fenomena El Ninjo i La Ninje, imale uticaj na kratkoročna kolebanja temperatura, naučnici upozoravaju da je dugoročni trend rasta posledica emisija gasova sa efektom staklene bašte i smanjenja sposobnosti prirodnih sistema da apsorbuju ugljen-dioksid. Ova situacija dodatno komplikuje napore da se postigne stabilizacija klime i smanji uticaj ljudskih aktivnosti na životnu sredinu.
U svetlu ovih saznanja, postavlja se pitanje kako će vlade i međunarodne organizacije reagovati na sve ozbiljnije klimatske izazove. Potrebno je raditi na smanjenju emisija gasova, prelasku na obnovljive izvore energije i unapređenju održivih praksi kako bi se ublažile posledice klimatskih promena.
U zaključku, trenutne prognoze ukazuju na to da se svet suočava sa ozbiljnim klimatskim izazovima koji zahtevaju hitnu pažnju i akciju. Godine koje dolaze, uključujući 2026, će verovatno doneti nove rekorde u globalnim temperaturama, što nas podseća na važnost očuvanja životne sredine i borbe protiv klimatskih promena. Ove promene će imati dugoročne posledice na našu planetu i zahtevaju zajednički pristup i delovanje svih zemalja.
