U tenisu više ništa nije ostavljeno mašti, a teniseri i teniserke su konstantno pod lupom javnosti. Organizatori turnira trude se da svaki njihov korak, ma koliko bio mali, predstave kao senzaciju. Na malim ekranima i društvenim mrežama, ovi trenuci se često prikazuju kao ekskluzive, što je dovelo do pobune među igračima. Među njima su i Hamad Međedović i Novak Đoković.
Nedavna situacija sa Koko Gof, koja je kao treći nosilac u ženskom delu žreba eliminisana od Uzbekistanke Kamile Rahimove, dodatno je osvetlila ovu temu. U pokušaju da izbaci svoje frustracije, mlada Amerikanka je pronašla kutak stadiona u kojem je verovala da je ne snimaju kamere, te je polomila svoj reket. Ovaj emotivni trenutak, koji je u suštini bio deo njenog ličnog iskustva, ubrzo je postao viralni hit na društvenim mrežama, a snimci su se masovno delili.
Reprezentativac Srbije Hamad Međedović, koji je na startu ATP turnira u Monpeljeu izgubio od Švajcarca Stana Vavrinke, takođe je izrazio nezadovoljstvo ovom situacijom. Tokom meča, kamerman je snimao Srbina dok je pokušavao da zatraži malo prostora kako bi se regrupisao. „Možete li da se pomerite, molim Vas? Možete li da pomerite kameru?“ upitao je Hamad, želeći da izbegne dodatni pritisak.
Novak Đoković je takođe govorio o temi prekomernog nadzora, posebno tokom Australijan Opena. „Iznenađen sam što nemamo kamere i u tuš kabinama. To je verovatno naredni korak. Ja sam protiv toga. Ponekad samo želite da se opustite, da budete svoji, u smislu da uradite nešto što ne želite da javnost vidi,“ rekao je Đoković na jednoj od konferencija.
Sličan stav ima i Džesika Pegula, koja se takođe protivi prisustvu kamera u svim trenucima. „Nisam fan kamera. Videla sam kako je Koko razbila reket i pomislila sam, Bože… Isto je bilo i kada je Arina Sabalenka izgubila finale. Moramo da zaustavimo snimanje na svakom koraku, ovo je ludilo,“ izjavila je Pegula.
Jedna od najuspešnijih teniserki današnjice, Iga Švjontek, takođe je uputila oštru poruku na ovu temu. „Da li smo mi teniseri i teniserke ili životinje u zoološkom vrtu? Hoće li nas posmatrati i dok vršimo nuždu? Lepo bi bilo da imamo privatnost. Da možemo da prođemo kroz naš proces a da ne budemo konstantno posmatrani,“ poručila je Švjontek.
Ova situacija otvara važno pitanje o granicama privatnosti sportista. U svetu gde su društvene mreže i mediji sveprisutni, teniseri i teniserke se suočavaju sa pritiscima koji nisu samo fizički, već i emocionalni. Mnogi od njih osećaju da je potrebno održati pravo na privatnost, posebno u trenucima kada su pod stresom ili se suočavaju sa neuspesom.
Odluke VTA i ATP o tome kako će reagovati na ovu pobunu igrača i da li će smanjiti prisustvo kamera na terenu i van njega, ostaje da se vidi. U međuvremenu, teniseri i teniserke nastavljaju da se bore za svoje pravo na privatnost i ljudskost, u svetu koji od njih očekuje da budu neprekidno dostupni i savršeni.
Kako će se ovaj sukob između sportista i organizatora turnira razvijati u budućnosti, ostaje otvoreno pitanje. Ali jedno je jasno: teniseri žele da budu više od samo objekata posmatranja, žele da budu ljudi sa svojim osećanjima i izazovima, kao i svi drugi.
