Evropski startap Proxima Fusion, osnovan 2023. godine iz Instituta Maks Plank za fiziku plazme u Minhenu, razvija tehnologiju nuklearne fuzije zasnovanu na stelaratorima. Ova inovacija dolazi u vreme kada globalna energetska kriza, izazvana sukobom u Iranu i ograničenjima u isporuci nafte, ponovo skreće pažnju na alternativne izvore energije.
Sukob u Iranu, koji je počeo 28. februara, doveo je do ozbiljnih poremećaja na tržištu nafte, a Međunarodna agencija za energiju je ocenila da je reč o najvećem poremećaju snabdevanja u istoriji tog tržišta. Ova situacija je dodatno podstakla evropske donosioce odluka da preispitaju zavisnost od uvoznih fosilnih goriva i ubrzaju razvoj domaćih energetskih rešenja. Pored obnovljivih izvora, sve više se razmatra i nuklearna fuzija kao održivo rešenje.
Nuklearna fuzija, koja se razlikuje od nuklearne fisije, podrazumeva spajanje lakih atomskih jezgara, umesto cepanja težih. Prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju, fuzija ima potencijal da proizvede četiri puta više energije po kilogramu goriva nego fisija, i gotovo četiri miliona puta više nego sagorevanje fosilnih goriva. Ova tehnologija ne emituje ugljen-dioksid i ne stvara dugotrajan radioaktivni otpad, što je čini privlačnom opcijom za energetski sektor.
Međutim, komercijalna dostupnost ove tehnologije je još uvek daleko, zbog složenosti procesa stvaranja i održavanja fuzione reakcije, koja zahteva ogromne količine energije. Proxima Fusion se fokusira na stelaratore, koji koriste snažna magnetna polja za zadržavanje plazme na ekstremno visokim temperaturama. Ova tehnologija je složenija za projektovanje i izradu, ali omogućava stabilniji i kontinuirani rad u odnosu na tokamake, koje koriste većina sličnih projekata poput JET i ITER.
Planovi startapa uključuju izradu demonstracionog uređaja pod nazivom „Alfa“, koji bi trebao da bude operativan početkom 2030-ih godina, sa ciljem da pokaže mogućnost ostvarivanja neto energetskog dobitka. Paralelno sa ovim, razvija se i projekat „Stelaris“, prva komercijalna fuziona elektrana, čije je pokretanje planirano u drugoj polovini iste decenije. Elektrana će biti izgrađena na lokaciji bivše nuklearne elektrane u Gudremingenu u Nemačkoj, koja je završila svoje poslovanje 2023. godine.
Nemačka vlada je u oktobru 2025. godine predstavila plan za ubrzanje razvoja fuzione tehnologije, uz predviđeno ulaganje od više od dve milijarde evra do 2029. godine. Međutim, deo stručne javnosti ostaje skeptičan prema ovim planovima. U studiji objavljenoj u časopisu Nature Energy, ukazano je na neizvesnost troškova fuzionih elektrana, kao i na to da su prethodne procene o smanjenju troškova možda bile preoptimistične. Istraživači sa ETH Cirih smatraju da bi stopa smanjenja troškova mogla iznositi između dva i osam procenata, što je znatno manje od ranije procenjenih osam do dvadeset procenata.
Uprkos skepticizmu, razvoj fuzione energije i dalje se posmatra kao dugoročna šansa za jačanje energetske nezavisnosti Evrope. U svetlu trenutnih globalnih kriza i potreba za održivim izvorima energije, inovacije poput onih koje razvija Proxima Fusion mogu igrati ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti energetike. Kako se svet suočava sa izazovima klimatskih promena i zavisnosti od fosilnih goriva, tehnologije poput nuklearne fuzije mogu postati vitalne za postizanje energetske sigurnosti i smanjenje emisije štetnih gasova.
