Francuskim konzervativcima iz stranke Les Republicans (Republikanci) je pre samo godinu dana ideja saveza sa krajnje desnim Nacionalnim okupljanjem Marine Le Pen delovala potpuno nezamislivo. Kada je tadašnji lider stranke, Erik Sioti, predložio ovu mogućnost, usledila je pobuna unutar stranke koja je dovela do toga da se fizički zabarikadira u svojoj kancelariji kako bi pokazao da ostaje na funkciji predsednika. Međutim, situacija se drastično promenila u poslednjih 18 meseci. Ujedinjenje francuske desnice, uključujući i Nacionalno okupljanje, više ne izgleda kao nemoguća misija pred predsedničke izbore 2027. godine. Ova ideja, poznata kao „l’union des droites“ ili „savez desnice“, sve više dobija na popularnosti.
Bivši predsednik Francuske, Nikola Sarkozi, dodatno je potaknuo ovu debatu kada je izjavio da desnica mora da se ujedini kako bi osvojila predsedničko mesto u Jelisejskoj palati. U svojim zatvorskim memoarima, nakon što je osuđen zbog finansiranja svoje kampanje iz 2007. godine, Sarkozi je pozvao na „najširi mogući duh jedinstva“ među desnicom. Kada su ga pitali na potpisivanju knjige šta tačno misli, bio je još direktniji, rekavši da „nećemo uspeti ako nema jedinstva“.
Ove izjave su uzburkale konzervativne krugove. Tradicionalni odgovor na predloge za savez sa Nacionalnim okupljanjem, čiji je osnivač Žan-Mari le Pen bio poznat po kontroverznim stavovima o Holokaustu, bio je oduvek „ne“. Na primer, Fransoa Fijon, istaknuti predstavnik Republikanca, odmah je pozvao Francuze da glasaju protiv Nacionalnog okupljanja nakon što nije uspeo da uđe u drugi krug predsedničkih izbora 2017. godine. Valeri Pekres, predsednička kandidatkinja iz 2022. godine, takođe je više puta ponovila „ne“ savezu.
Ipak, iza zatvorenih vrata i sve češće javno, konzervativni lideri priznaju da je mogućnost saveza realna. Mnogi se više plaše raspada stranke nego saradnje sa Nacionalnim okupljanjem. Ksavije Bertrand, konzervativni lider iz regiona O-de-Frans, izjavio je da je Sarkozi „zakucao poslednji ekser u kovčeg Republikanca“. Jedan bivši lider stranke je bio još direktniji, rekavši da je stranka „gotova“.
S druge strane, Nacionalnom okupljanju bi „jedinstvo desnice“ bilo politički korisno, jer smanjuje rasipanje glasova i olakšava osvajanje izvršne vlasti. Prema istraživanju Toluna Harris Interactive za RTL, oko dve trećine desničarskih birača podržava zajednički nastup na budućim izborima. Iako formalno ujedinjenje nije nužno za Nacionalno okupljanje da bi ostalo dominantno na desnici, može dodatno učvrstiti njihovu poziciju.
Na izborima za Evropski parlament u junu prošle godine, lista koju je predvodio Žordan Bardela osvojila je 31,37% glasova, dok su Republikanci ostali na samo 7,25%. Slična situacija je zabeležena i na predsedničkim izborima 2022. godine, gde je Marin le Pen osvojila 23,15%, dok je kandidatkinja Republikanca Valeri Pekres završila sa samo 4,78%. Ovi rezultati ukazuju na to da Nacionalno okupljanje sistematski „usisava“ desni birački korpus, uključujući i nekadašnju bazu Republikanca.
Uspon Nacionalnog okupljanja kao dominantne političke opcije u Francuskoj dovodi do sve većih pritisaka na Republikance da se prilagode novim okolnostima. Prema analizi transfera birača, Nacionalno okupljanje dobija podršku „sa svih strana“, što ukazuje na to da je njihova popularnost u porastu, dok se Republikanci suočavaju sa sve težim izazovima.
U svetlu svih ovih promena, ključni test za budućnost političkog pejzaža u Francuskoj biće opštinski izbori u martu. Sarkozijev saradnik je za Politico rekao da će mart biti „Rubikon“ koji će pokazati koliko su desničari spremni da idu u saradnji. Očekuje se da će na ovim izborima doći do „potpunog zemljotresa“, što može značiti velike promene u političkom okruženju Francuske.
