Globalna grupa naučnika, inženjera i političkih stručnjaka otkrila je ambiciozan plan za izgradnju zida duž glečera Sudnjeg dana, dok strah od poplava i dalje raste. Smešten na zapadnoantarktičkom ledenom pokrivaču, glečer Tvejts je dobio svoje apokaliptično ime zbog svog potencijalnog uticaja na nivo mora. Pokrivajući ogromnih 192.000 km², što ga čini uporedivim po veličini sa Velikom Britanijom, glečer se topi neviđenom brzinom zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.
Već sada, četiri procenta godišnjeg porasta nivoa mora u svetu posledica je trenutnog gubitka leda na Tvejtsu, jer gasovi koji zadržavaju toplotu nastavljaju da „prže“ planetu. Ukoliko bi se glečer potpuno urušio, nivo mora bi mogao da poraste zapanjujućih 65 cm. Za svaki centimetar porasta nivoa mora, oko šest miliona ljudi na planeti je izloženo poplavama obale.
Projekat „Zavesa usidrena na morskom dnu“ ima za cilj da ograniči porast nivoa mora stvaranjem fizičkih barijera koje bi zaštitile ledene ploče od toplih okeanskih voda koje teku ispod okružujućih ledenih polica. Tvrdi se da samo smanjenje gasova staklene bašte neće biti dovoljno da se stabilizuje ledena ploča. Istraživači i inženjeri sa Univerziteta u Кembridžu, Univerziteta u Čikagu, Instituta Alfred Vegener, Univerziteta u Njujorku, Кoledža Dartmut, NIVA, Aker Solutions i Arktičkog centra Univerziteta u Laponiji udružuju snage kako bi dizajnirali zavesu visoku oko 152 metra i dugačku 80 km. To je smeo plan, čije će ostvarenje trajati godinama, ako se ikada ostvari.
Tim je uspostavio plan koji uključuje trogodišnji istraživački program za projektovanje zavesa i privezišta, odlučivanje o tome koji materijali bi se mogli koristiti, kao i za izgradnju i testiranje tehnologije kako bi se osiguralo da može ograničiti tople struje. Podaci o pristajanju se već prikupljaju sa glečera Tvejts, dok kampanja prikupljanja sredstava ima za cilj da prikupi 10 miliona dolara (oko 8,4 miliona evra).
Tokom tekućeg trogodišnjeg programa, usmerićemo se na razvoj tehnologije, inženjering i naučno testiranje prototipova raspoređenih na lokaciji fjorda u Norveškoj, navodi se u Projektu zavese morskog dna. Paralelno, nastavićemo da razvijamo naše odnose sa autohtonim narodima Arktika i predstavnicima najpogođenijih zemalja globalnog juga.
Istraživači iz Velike Britanije i Кoreje nedavno su stigli do najnepristupačnijeg i najmanje shvaćenog dela glečera Tvejts, gde će bušiti led duboko jedan metar kako bi direktno posmatrali kako ga topla okeanska voda topi odozdo. Tokom naredne dve nedelje, tim će koristiti bušilicu sa toplom vodom da bi probušio led i rasporedio instrumente koji će slati prve podatke u realnom vremenu sa lokacije. Ovo je prvi put da se bušenje toplom vodom odvija na glavnom delu ledenog šelfa Tvejts, područja poznatog po svojim pukotinama i brzim pokretima.
„Ovo je jedan od najvažnijih i najnestabilnijih glečera na planeti i konačno smo u mogućnosti da vidimo šta se dešava tamo gde je najvažnije“, kaže dr Piter Dejvis, fizički okeanograf u Britanskom antarktičkom zavodu. „Pratićemo, gotovo u realnom vremenu, šta topla okeanska voda radi ledu 1.000 metara ispod površine. Ovo je tek nedavno postalo moguće, i ključno je za razumevanje koliko brzo nivo mora može da raste.“
Tim ima dve nedelje da završi bušenje. Kada instrumenti budu na svom mestu, slaće podatke svakog dana tokom najmanje godinu dana putem Iridijum satelita, pružajući naučnicima „nikada ranije viđen uvid“ u procese koji pokreću promene na jednom od najvažnijih glečera na Zemlji. Ovaj ambiciozni projekt predstavlja korak napred u razumevanju i borbi protiv globalnog zagrevanja i njegovih razarajućih posledica po životnu sredinu i čovečanstvo.
