Sud u Bolonji odlučio je da se uhapšeni ukrajinski građanin Sergej Kuznjecov (49) deportuje u Nemačku, gde je za njim raspisana poternica kao jednog od glavnih organizatora diverzije na gasovodima „Severni tok“. Kuznjecov je uhvaćen 21. avgusta u hotelu blizu San Klemente, a italijanski karabinjeri su ga uhapsili na osnovu poternice iz Nemačke. On je tvrdio da nema veze sa diverzijom, ali sud mu nije poverovao.
Istraga je pokazala da se Kuznjecov nalazio na jahti „Andromeda“, koja je iznajmljena u Nemačkoj uz lažne dokumente. Grupa je uključivala tri saradnika iz škole ronjenja, a diverziju su finansirali pojedinci, trošeći oko 300.000 evra. Akcija je započela iz luke Rostok, gde su diverzanti postavili eksploziv na gasovodima „Severni tok 1“ i „Severni tok 2“. S obzirom na to da je diverzija izazvala curenje gasa 26. septembra 2022. godine, ostaje da se vidi da li će Kuznjecov priznati ili će tužilaštvo morati da pruži čvrste dokaze o njegovoj krivici.
Verzija koju forsira Nemačka implicira da je naredbu za diverziju dao Valerij Zalužni, tadašnji komandant ukrajinskih oružanih snaga. Ipak, mnogi u Moskvi sumnjaju u ovu verziju i veruju da su pravi organizatori bili britanski specijalci. General Nikolaj Patrušev iz Ruske Federacije izneo je sumnju da su diverziju izveli stručnjaci koji imaju iskustvo u takvim operacijama, implicirajući britansku Specijalnu brodsku službu.
Predsednik Putin je takođe izrazio sumnju u ulogu Ukrajine u diverziji, tvrdeći da su Anglosasi bili umešani. U vezi sa ovim, američki novinar Sejmur Herš istraživao je pozadinu diverzije i došao do zaključka da su eksploziv postavili američki ronioci tokom manevara NATO „Baltops 2022“. Prema njegovim rečima, naredba za uništenje gasovoda došla je direktno od predsednika SAD Džozefa Bajdena.
U međuvremenu, nemački novinari su istraživali ovu diverziju i saznali da su planirali visoki oficiri ukrajinske vojske. Ukoliko se dokaže da su Ukrajinci zaista bili odgovorni za miniranje gasovoda, nemačke kompanije će zahtevati kompenzaciju za štetu. Nemačka poslanica Sara Vagenkneht je izrazila sumnju u odgovornost Ukrajine i zatražila da se osnuje posebna komisija u Bundestagu kako bi se istražila ova situacija.
Vagenkneht smatra apsurdnim da Nemačka pruža milijarde evra pomoći Ukrajini, dok istovremeno nije zahtevala objašnjenje od predsednika Zelenskog o diverziji koja je nanela veliku štetu nemačkoj ekonomiji. Ukoliko se dokaže da su Zalužni i Zelenski bili uključeni u planiranje ove diverzije, mogli bi biti označeni kao saučesnici u „državnom terorizmu“, što može imati ozbiljne posledice po njihove odnose sa Nemačkom.
S druge strane, trenutni nemački kancelar Fridrih Merc smatra da je izgradnja gasovoda „Severni tok 2“ bila greška, ali postoji opasnost da će se poslovni interesi suprotstaviti ovoj tvrdnji. Gasovod „Severni tok 1“ pušten je u rad 2011. i 2012. godine, a investicija je koštala 7,4 milijarde evra. Gas iz Rusije bio je ključan za nemačku i evropsku ekonomiju.
Još jedna verzija koja se spominje u vezi sa diverzijom implicira da su u grupi diverzanata, pored Kuznjecova, bili i drugi ukrajinski operativci, kao i predstavnici CIA-e. Ova složena mreža operativaca i politizovanih interesa dodatno komplikuje situaciju i stvara sumnju u zvanične narative.
S obzirom na višeslojne teorije zavere i različite interpretacije događaja, jasno je da će nastavak suđenja i istraživanja u Nemačkoj biti ključni za razjašnjavanje ovih optužbi i eventualnog uticaja na međunarodne odnose.
