Mađarska naftna kompanija MOL i hrvatska kompanija Janaf sprovele su zajedničke testove na Jadranskom naftovodu, ali rezultati još uvek ne potvrđuju da je sistem sposoban da isporuči dovoljno sirove nafte u Mađarsku i Slovačku na duži rok. MOL grupa je saopštila da tokom testiranja cevovod nije mogao da radi sa dovoljnim kapacitetom više od jedan do dva sata.
Pre testiranja, strane su se dogovorile da postepeno povećavaju pritisak i broj pumpi kako bi se postigao maksimalni kapacitet transporta. Cilj je bio da se utvrdi da li sistem može stabilno raditi na maksimalnom kapacitetu tokom dužeg vremenskog perioda. Međutim, neposredno pre testa, hrvatski partner je obavestio da se maksimalne performanse mogu održavati samo jedan sat, nakon čega je potrebno smanjiti pritisak. Ova informacija značajno je odstupala od prethodnog dogovora i otežala je objektivnu procenu rezultata testa.
Nakon samo 30 minuta od početka testiranja, hrvatska kompanija je prekinula transport zbog nestanka struje, a sistem je bio van funkcije više od sat vremena. Prekidi su se nastavili i nakon ponovnog pokretanja, jer je došlo do pada pritiska na hrvatskoj strani. Hrvatski partner je zahtevao od MOL-a da smanji pritisak u naftovodu, što je dodatno smanjilo efikasnost rada.
MOL i Janaf već duže vreme ispituju kapacitete hrvatskog dela naftovoda. Manji testovi su sprovedeni ranije, a ovog septembra je započeo sveobuhvatan višemesečni ciklus testiranja, tokom kojeg se transportuju velike količine sirove nafte. Cilj je da se utvrdi koliko nafte južni pravac može stabilno transportovati dugoročno.
MOL grupa naglašava da Jadranski naftovod ima ključnu ulogu u snabdevanju centralne Evrope. Međutim, da bi ovaj naftovod preuzeo značajniju ulogu od trenutne, pomoćne, potrebno je prvo jasno utvrditi stanje hrvatskog dela naftovoda i njegove stvarne mogućnosti, kao i ono što je potrebno da bi se moglo transportovati do 40.000 tona sirove nafte dnevno tokom cele godine.
Od 2022. godine, MOL je uložio nekoliko stotina miliona dolara u diverzifikaciju snabdevanja sirovom naftom, ali, kako je istaknuto, tranzicija nije samo pitanje rafinerijske tehnologije. Potrebno je imati jasnu sliku o stanju Jadranskog naftovoda i njegovim mogućnostima. Da bi južni pravac bio u potpunosti funkcionalan, hrvatski deo cevovoda mora da postigne transportni kapacitet od 40.000 tona sirove nafte dnevno, što je neophodno za bezbednost regiona, uključujući i potrebu za održavanjem rafinerija i strateških rezervi sirove nafte u pogođenim zemljama.
MOL takođe ističe da su im potrebna dva komercijalno konkurentna i tehnički potpuno funkcionalna naftovoda, koja mogu pouzdano snabdevati potrebne količine za snabdevanje regiona. Ova situacija se smatra ključnom za stabilnost snabdevanja centralne Evrope sirovom naftom, a aktuelni izazovi u testiranju naftovoda ukazuju na potrebu za daljim analizama i poboljšanjima.
U svetlu ovih dešavanja, ostaje da se vidi kako će MOL i Janaf reagovati na izazove koji su se pojavili tokom testiranja, kao i koji će koraci biti preduzeti kako bi se postigla potrebna efikasnost i kapacitet Jadranskog naftovoda. Ovaj naftovod predstavlja vitalnu liniju snabdevanja za region, a njegovo funkcionisanje može imati dalekosežne posledice za energetsku sigurnost zemlje i šireg područja.
