Astronom Vladimir Gašić izjavio je danas da najnoviji uzorak koji je prikupio rover Perseverens predstavlja značajan trag koji upućuje na to da je život možda postojao ili da i dalje postoji na Marsu, ali da nije reč o direktnom dokazu života. Ova izjava dolazi nakon što je novi administrator NASA, Šon Dafi, ocenio da uzorak predstavlja najsnažniji do sada pronađeni dokaz mogućeg postojanja života na crvenoj planeti.
Gašić je naglasio da je ključna stvar u celoj priči to što starost nalaza nije dokaz striktnog postojanja života na Marsu, već su jasni indikatori toga da postoje procesi za koje postoji mala verovatnoća da su nastali abiotičkim putem. Prema njegovim rečima, to znači da nije reč o procesima nastalim biološkim putem, što dodatno komplikuje tumačenje nalaza.
U nedavno objavljenom naučnom radu razmatrano je zašto pronalazak minerala poput vivianita ili grigita može da ukazuje na mogućnost da su biološki procesi uticali na njihov nastanak. Gašić je istakao da je pre blizu 12 godina otkriveno da ispod površine Marsa postoji tečna voda, dok na samoj površini zbog niskog pritiska i temperature ona ne može da opstane. Tokom vremena, pronalaženi su i tragovi azota, fosfora i sumpora, koji su ključni elementi za stvaranje organskih molekula.
Astronom Branko Simonović takođe je komentarisao najnoviji uzorak sa Marsa, istakavši da on predstavlja snažan indikator mogućeg prisustva života u dalekoj prošlosti, ali da to ne znači postojanje života u kompleksnom smislu te reči. On je objasnio da ovo otkriće ukazuje na dva moguća procesa iza pronađenih tragova – biološke ili abiotičke, odnosno geohemijske procese. Do sada je izgledalo verovatnije da su tragovi nastali abiotičkim putem, dok su biološki procesi bili spekulativni. Sada su izgledi da su u pitanju biološki procesi mnogo izvesniji.
Simonović je naglasio da ono što imamo nije samo po sebi život, već nekakav marker prisustva života, i to vrlo moguće u nekoj dalekoj prošlosti. Iako su indikacije snažne, on upozorava da je potrebno biti oprezan u donošenju zaključaka. „Važno je napraviti razliku između onoga što je neki trag života u najsvedenijem smislu i onoga što bi bio život u nekom kompleksnom vidu, a to je pre svega ono što ljude zanima“, dodao je Simonović.
Ova otkrića dolaze u trenutku kada se istraživanja Marsa intenziviraju, a naučnici širom sveta nastoje da razjasne da li je Crvena planeta nekad imala uslove pogodne za život. Sa svakim novim uzorkom koji rover Perseverens prikupi, povećava se nada da ćemo jednom otkriti konkretne dokaze o postojanju života izvan Zemlje.
Naučnici naglašavaju važnost daljih istraživanja, jer svaki novi podatak može doneti dodatna saznanja o prošloj klimi Marsa i mogućim biološkim procesima. Ova otkrića mogu imati dalekosežne posledice ne samo za nauku, već i za naše razumevanje mesta čovečanstva u svemiru.
U narednim mesecima očekuje se da će NASA i druge svemirske agencije nastaviti da analiziraju prikupljene uzorke i razvijaju nove misije koje će se fokusirati na istraživanje Marsa i drugih planeta u našem solarnom sistemu. Uzbuđenje oko mogućeg otkrića života na Marsu samo raste, a naučnici pozivaju javnost da prati razvoj situacije i nova otkrića koja bi mogla promeniti naše razumevanje života u svemiru.
