Vašington – Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je rešenje finansijskih problema Ujedinjenih nacija jednostavno, i to tako što će naterati zemlje koje nisu platile svoje članarine da to odmah urade. U telefonskom razgovoru sa Politiko, Tramp je izrazio stav da nije upoznat sa tim da Sjedinjene Američke Države ne ispunjavaju sve svoje obaveze prema UN, što ukazuje na njegovu uverenost u poziciju SAD unutar svetske organizacije.
Tramp je naglasio da veruje da može lako da reši finansijske izazove UN, ukoliko UN to zatraže. Ova izjava dolazi u trenutku kada se raspravlja o finansijskoj održivosti UN i potrebi za većim doprinosima od strane država članica. Posebno je naglasio da će, ako UN traže pomoć, on biti spreman da deluje kako bi obezbedio da svi članovi ispunjavaju svoje finansijske obaveze.
Ujedinjene nacije se suočavaju sa ozbiljnim finansijskim problemima, jer mnoge države članice nisu uplatile svoje članarine. Ovo je dovelo do smanjenja budžeta i smanjenja resursa potrebnih za operacije UN, što može uticati na njihovu sposobnost da odgovore na globalne krize i humanitarne potrebe. Trampovo insistiranje na potrebi za plaćanjem članarina od strane svih država članica može se posmatrati kao način da se poveća pritisak na one zemlje koje ne ispunjavaju svoje obaveze.
Tokom Trampove administracije, često je bilo reči o preispitivanju finansiranja međunarodnih organizacija, uključujući UN. Tramp je kao jedan od svojih ciljeva postavio smanjenje američkog doprinosa UN, ukazujući na to da SAD plaća značajno više nego mnoge druge zemlje. Ovaj stav je deo šire strategije „America First“, koja stavlja američke interese na prvo mesto u međunarodnim odnosima.
Međutim, kritičari Trampove politike smatraju da bi smanjenje finansijske podrške UN moglo imati negativne posledice po globalnu stabilnost i mir. UN igra ključnu ulogu u održavanju međunarodnog prava, humanitarne pomoći i rešavanju sukoba. Smanjenje resursa može otežati njihovu sposobnost da efikasno deluju i odgovore na hitne situacije.
U ovom kontekstu, Trampova izjava može se smatrati i kao politička strategija, s obzirom na to da se suočava sa kritikama u vezi sa svojim stavovima prema međunarodnim organizacijama. Njegovi protivnici često ga optužuju za izolacionizam i nedostatak interesa za multilateralne pristupe rešavanju globalnih problema. Njegov fokus na pritisak na druge zemlje da plaćaju članarine može se tumačiti kao pokušaj da se prikupi podrška unutar SAD, pokazujući da je on vođa koji se bori za američke interese.
Osim toga, Trampovo razumevanje finansijskih obaveza UN može biti pojednostavljeno, jer su članarine UN samo deo šireg sistema finansiranja. Mnoge države članice doprinose UN kroz različite programe i inicijative, a pitanje finansijske održivosti UN je kompleksno i zahteva saradnju svih članica. Pored toga, postoje i druge oblasti finansiranja, kao što su humanitarne misije i operacije održavanja mira, koje zavise od voljne i obezbeđene podrške članica.
U zaključku, Trampova izjava o rešenju finansijskih problema UN osvetljava njegovu politiku prema međunarodnim organizacijama i stavove o američkom liderstvu u svetu. Njegova spremnost da vrši pritisak na druge zemlje može imati različite implikacije na globalnu politiku i funkcionisanje UN. Kako se svet suočava sa brojnim izazovima, uključujući klimatske promene, migracije i sukobe, uloga UN i finansijska podrška ostaju ključni faktori za održavanje međunarodne stabilnosti.
