Modeliranje, modernizacija, modifikacija i izmena Dejtonskog ustava Bosne i Hercegovine, termini su koje je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik spominjao u poslednja dva dana. Ovaj lider, koji se godinama zalaže za očuvanje izvorne verzije Dejtonskog sporazuma, sada je zvanično izjavio da su promene moguće pod određenim uslovima. Ovakvi komentari izazivaju pažnju stručnjaka koji smatraju da se ovim pozivaju Sjedinjene Američke Države da preuzmu ulogu medijatora u rešavanju trenutne političke i ustavne krize. U američkom gradu Dejtonu, gde je sve počelo, danas je otvorena konferencija posvećena ovom važnom sporazumu.
Pozivi na dijalog između dva entiteta i tri konstitutivna naroda, kao i naglasak na poštovanju izvorne verzije Dejtona, čuju se iz Banjaluke već godinama. U poslednja dva dana, pored neophodnosti očuvanja mira, pojavila se i jasna potreba domaćih aktera za reformom ustava. Dodik je rekao: „Ako treba i modernizovati Dejtonski sporazum, hajde da to učinimo… Ako odgovor na to pitanje podrazumeva izmenu Dejtonskog sporazuma, hajde da to uradimo na temelju razgovora… A rezultat tih razgovora mogao bi biti Dejton modeliran.“
Ovaj poziv dolazi u trenutku kada se na prolećnoj skupštini NATO-a očekuje rasprava o ustavu BiH, tačno 30 godina nakon njegovog donošenja. Priča o „Dejtonu 2“ izaziva strahove i kritike opozicije. Branoslav Borenović iz Partije demokratskog progresa upozorava da bi bilo kakvo modeliranje ili modifikacija Dejtona predstavljale veliku opasnost za ono što je postignuto Dejtonskim mirovnim sporazumom. Prema njegovim rečima, ne treba se upuštati u avanturističku i hazardersku politiku.
Nebojša Vukanović iz Liste za pravdu i red takođe je izrazio zabrinutost, ističući da Dodik očigledno želi da se obrati strancima i da je spreman na razgovore koji bi mogli imati štetne posledice po Srbe. On je dodao da Dodik „daje povoda“ i da je spreman da trguje interesima Republike Srpske, ali samo pod uslovom da niko ne dira njegove privilegije, posebno u svetlu tekućeg sudskog spora.
U vezi sa tim sudskim sporom, predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović razgovarala je sa republikanskim kongresmenima u Vašingtonu, naglašavajući da očekuje podršku od administracije bivšeg predsednika Donalda Trumpa u reafirmaciji demokratije.
Bivši američki ambasador u BiH Majkl Marfi rekao je da ni unitarizacija ni federalizacija nisu dobra rešenja za BiH, ali da se Dejtonski sporazum treba menjati. Marfi će, kao i mnogi strani diplomati i domaći političari, prisustvovati konferenciji u Dejtonu, koja se smatra ključnim mestom za razgovore o budućnosti Bosne i Hercegovine.
Novinar Aleksandar Stojanović smatra da je poziv na dijalog, koji je upućen iz Banjaluke, prirodan, s obzirom na to da je Dejtonski sporazum jedan od najvećih uspeha američke diplomatije u poslednjih pedeset godina. On naglašava da je logično da Sjedinjene Američke Države moderiraju razgovore, a Dodik kao vešt političar vidi priliku da se, uz pomoć američkog autoriteta, nametne kao ključni pregovarač.
U subotu će se u Dejtonu održati panel pod nazivom „Sledeći koraci nakon Dejtona – Postizanje ustavne reforme“, na kojem će se raspravljati o budućnosti BiH i mogućim rešenjima za postojeće političke tenzije. Ova konferencija mogla bi da donese nove ideje i pristupe u procesu reforme, ali i da dodatno zakomplikuje situaciju ako se ne postigne konsenzus među svim stranama.
