Kada osoba umre, njena zaostavština predstavlja zbir prava, obaveza i stvari koje čine imovinu ostavioca. Nasledno pravo definiše imovinu šire, obuhvatajući sve što ima ekonomsku vrednost i može preći na naslednike. U zaostavštini se nalaze ne samo stvari, već i prava i obaveze koje nisu direktno vezane za ostavioca, kao što su dugovi. Pravni okvir jasno definiše šta može biti predmet nasledstva, a najčešći oblici imovine uključuju nepokretnosti, novac, prava na određene naknade, zlato i umetnine.
Nepokretnosti su najvredniji deo zaostavštine, uključujući kuće, stanove, vikendice, poslovne prostore i zemljišta. Naslednici imaju pravo na imovinu koja je pravno priznata. Legalne nepokretnosti, koje su upisane u katastar na ime ostavioca, ulaze u ostavinsku masu bez poteškoća. S druge strane, nelegalne građevine, koje nemaju građevinsku dozvolu, ne priznaju se u pravnom prometu, ali se mogu naslediti kao faktička imovina uz određena ograničenja. Nepokretnosti u procesu legalizacije mogu se naslediti, ali naslednici moraju nastaviti postupak legalizacije, što može uticati na pravnu sigurnost i tržišnu vrednost imovine. Pre nasleđivanja, važno je proveriti pravni status svake nepokretnosti.
Novac se nasleđuje u dve osnovne forme: gotovina i novac na bankovnom računu. Gotovina, koja se nalazi kod ostavioca u trenutku smrti, može se evidentirati tokom ostavinskog postupka. Banke blokiraju račune u trenutku smrti, a naslednici mogu pristupiti sredstvima tek nakon pravosnažnog rešenja o nasledstvu. Pre toga, nemaju pravo da podižu novac, osim ako su ovlašćeni korisnici računa.
Penzija se kao takva ne nasleđuje, ali naslednici mogu ostvariti određena prava iz penzijskog osiguranja. Neisplaćena penzija za mesec smrti pripada naslednicima i ulazi u ostavinu. Porodična penzija, s druge strane, nije predmet nasledstva, već pravo iz socijalnog osiguranja koje imaju supružnici, deca i drugi članovi domaćinstva koji ispunjavaju uslove zakona o PIO.
Zlato i umetnine, kao pokretna imovina, takođe ulaze u zaostavštinu. Zlato, zlatnici, poluge i nakit vrednuju se prema tržišnoj ceni, dok se umetnine često moraju veštačiti radi procene autentičnosti i vrednosti. Problem može nastati ako naslednici nisu svesni postojanja ovih predmeta, pa je preporučljivo napraviti detaljan popis zaostavštine.
Osiguranja, posebno životna osiguranja, igraju važnu ulogu. Ako je korisnik naveden u polisi, sredstva iz osiguranja ne ulaze u nasledstvo, već pripadaju direktno tom licu. Ako korisnik nije naveden, iznos osiguranja ulazi u zaostavštinu i raspodeljuje se naslednicima. U slučaju imovinskih osiguranja, naslednici mogu obnoviti ili raskinuti polisu kao novi vlasnici imovine.
Akcije i vlasnički udeli mogu biti predmet nasleđivanja, ali samo ako su bili zakonito u vlasništvu ostavioca. Akcije moraju biti upisane na njegovo ime u odgovarajućem registru. Akcije stečene privatizacijom ili kao besplatne ulaze u zaostavštinu i raspodeljuju se naslednicima prema rešenju o nasledstvu. Naslednici mogu zadržati, preneti ili prodati akcije, u skladu sa važećim propisima. Važno je napomenuti da se akcije u javnim preduzećima ne nasleđuju automatski, jer većina javnih preduzeća posluje u državnom vlasništvu.
Ukoliko postoji sumnja o vlasništvu nad akcijama, naslednici mogu zatražiti proveru u Centralnom registru hartija od vrednosti ili razjasniti to pitanje tokom ostavinskog postupka. Samo akcije koje su pravno evidentirane na ime ostavioca mogu ući u ostavinsku masu.
Nasleđivanje imovine je složen proces, a priroda i pravni status konkretnih dobara mogu značajno uticati na prava naslednika. Zbog toga je pravna pomoć u ostavinskom postupku od ključnog značaja kako bi se utvrdila stvarna masa zaostavštine i izbegli eventualni sporovi među naslednicima.
