Međunarodni monetarni fond (MMF) je objavio nove ekonomske prognoze za svetsku ekonomiju, u kojima je smanjio projekciju privrednog rasta Srbije za 2025. godinu sa 4,2 odsto na 3,5 odsto. Ova vest izazvala je brojne reakcije, a prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali je ocenio da je ovo smanjenje rezultat nasilja i blokada koje se dešavaju u zemlji.
Mali je istakao da „MMF smanjuje prognozu našeg privrednog rasta, a to je direktna posledica nasilja i blokada koje traju već mesecima“. On je dodao da ova situacija ima ozbiljne posledice po srpsku ekonomiju, koje najviše osećaju privrednici u svojim delatnostima. „Neodgovorni politički akteri ne razumeju, ili ih jednostavno ne zanima, da su ekonomski rezultati često i odraz političkog delovanja“, naglasio je Mali.
Smanjenjem rasta, prema njegovim rečima, očekuje se i niži rast realne privatne potrošnje. Ovo je rezultat slabljenja potrošačkog optimizma, povećanog opreza i izražene neizvesnosti među građanima Srbije. „Građani se osećaju nesigurnim i neodlučnim, što utiče na njihove potrošačke navike i očekivanja“, rekao je ministar.
Ove vesti dolaze u vreme kada se Srbija suočava sa političkom nestabilnošću i društvenim nemirima. Blokade i protesti postali su svakodnevica, što dodatno otežava situaciju u privredi. Ekonomisti upozoravaju da ovakvi događaji mogu imati dugoročne posledice na ekonomsku stabilnost zemlje.
Mali je pozvao sve relevantne aktere da rade na smanjenju tenzija i stabilizaciji situacije kako bi se omogućio povratak investicija i rast privrede. „Svi moramo biti svesni da politički nemiri ne donose ništa dobro, već samo dodatnu nesigurnost za našu ekonomiju“, rekao je on.
U istom tonu, ministar je naglasio važnost dijaloga i saradnje među političkim strankama kako bi se stvorila stabilna i predvidiva poslovna klima. „Samo kroz zajednički rad možemo obezbediti bolju budućnost za našu ekonomiju i građane“, zaključio je Mali.
Očekuje se da će smanjenje rasta privredne aktivnosti imati uticaja i na budžetske prihode, što dodatno otežava mogućnost Vlade da investira u ključne projekte. Analitičari predviđaju da će se u narednom periodu morati prilagoditi fiskalne politike kako bi se odgovorilo na nove izazove.
S obzirom na trenutnu situaciju, ekonomisti sugerišu da bi trebalo raditi na jačanju domaće proizvodnje i smanjenju zavisnosti od uvoza. „Diversifikacija ekonomije i podsticanje lokalnih preduzeća može pomoći da se ublaže efekti globalnih kriza i unutrašnjih previranja“, smatraju stručnjaci.
U međuvremenu, MMF će nastaviti da prati situaciju u Srbiji i pružati savete za unapređenje ekonomske politike. Smanjenje projekcija rasta može delovati kao alarm za vlasti da preduzmu brze i efikasne mere kako bi stabilizovale ekonomiju i poboljšale životni standard građana.
Na kraju, važno je napomenuti da ekonomski rast ne zavisi samo od unutrašnjih faktora, već i od globalnih trendova i kretanja na svetskoj ekonomiji. Srbija mora raditi na svojoj otpornosti i sposobnosti da se nosi sa spoljnim šokovima kako bi obezbedila održiv rast u budućnosti.
