Ekonomski rast u Hrvatskoj ove godine biće 3,1 odsto, prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji je danas objavio svoj redovni prolećni izveštaj. Ova procena dolazi u trenutku kada se očekuje deficit u platnom bilansu i rast inflacije, što dodatno komplikuje ekonomsku situaciju u zemlji.
U izveštaju MMF-a, koji je preneo Poslovni dnevnik, takođe se navodi da će hrvatska privreda rasti i u 2026. godini, ali po nešto manjoj stopi od 2,7 odsto. Ova predviđanja dolaze u vreme kada se svet suočava sa brojnim ekonomskim izazovima, uključujući globalne tenzije, promene u potražnji i inflacione pritiske.
U oktobru prošle godine, MMF je u svojim jesenjim procenama za globalnu ekonomiju predvideo da će hrvatska ekonomija rasti po stopi od 2,9 odsto u 2025. godini. Ove procene sugerišu da se Hrvatska, iako suočena sa izazovima, i dalje nalazi na putu ekonomskog oporavka, što je od vitalnog značaja za njeno daljnje napredovanje i stabilnost.
Inflacija, koja je postala globalni problem, posebno je izražena u Hrvatskoj, gde se očekuje njen dalji rast. Ova situacija može imati značajan uticaj na životni standard građana i potrošačku moć, što je dodatni razlog zašto se vlasti moraju fokusirati na mere koje će pomoći u stabilizaciji ekonomije.
Jedan od ključnih faktora koji će oblikovati hrvatsku ekonomiju u narednim godinama jeste i turizam, koji je od suštinskog značaja za domaću privredu. Nakon teških godina pandemije, Hrvatska se polako vraća na turističku mapu, što može doneti dodatne prihode i pomoći u oporavku ekonomije. Međutim, s obzirom na globalna kretanja, neophodno je da se razviju strategije za diversifikaciju ekonomskih aktivnosti kako bi se smanjila zavisnost od sektora turizma.
Pored turizma, važno je i ulaganje u infrastrukturu i inovacije. Vlada bi trebalo da fokusira svoje napore na podsticanje investicija u tehnologiju i održive projekte, što bi moglo doneti nove mogućnosti za zapošljavanje i ekonomski rast. Ulaganje u obrazovanje i obuku radne snage takođe je ključno za pripremu za buduće izazove na tržištu rada.
MMF je naglasio potrebu za fiskalnom konsolidacijom kako bi se smanjio deficit i osigurala održivost javnih finansija. Ovo je važno ne samo za stabilnost ekonomije, već i za očuvanje poverenja investitora i međunarodnih kreditora. Fiskalna stabilnost će omogućiti Hrvatskoj da se lakše nosi sa budućim ekonomskim šokovima i neizvesnostima.
U zaključku, iako su prognoze za ekonomski rast Hrvatske u narednim godinama pozitivne, pred vladom i ekonomskim činiocima stoje značajni izazovi. Inflacija, deficit u platnom bilansu i zavisnost od turizma predstavljaju prepreke koje je potrebno prevazići kroz strategije koje će osigurati dugoročnu stabilnost i rast. U tom kontekstu, saradnja između vlade, privatnog sektora i međunarodnih organizacija može biti ključna za postizanje ovih ciljeva.
Hrvatska se mora fokusirati na održive modele razvoja, diversifikaciju ekonomije i jačanje institucionalnog okvira kako bi se pripremila za budućnost koja donosi neizvesnosti, ali i mogućnosti za rast i napredak.
