Dok hrvatski državni vrh, predsednik Zoran Milanović i premijer Andrej Plenković, pokušavaju da se dogovore oko održavanja sednice Veća za nacionalnu bezbednost posle pet godina, tema koja dominira hrvatskim medijima su supersonične rakete CM-400, koje se navodno nalaze u posedu Srbije. Ove rakete koriste se kao povod za nove pretnje Srbima u Hrvatskoj, koje dolaze iz ekstremno desnog Domovinskog pokreta, koji je partner HDZ-a u vlasti.
Potpredsednik Domovinskog pokreta Stipo Mlinarić izjavio je da bi pre nego što Srbija upotrebi rakete, prvo trebalo da „upaliti traktore“, aludirajući na događaje iz 1995. godine kada je iz Hrvatske proterano oko 250.000 Srba tokom akcije Oluja. Mlinarić je naglasio da je pitanje da li su rakete zaista prave ili samo makete, s obzirom na to da smatra da bi hrvatske obaveštajne službe, kao i zapadne zemlje, trebale biti obaveštene o ovoj prodaji.
U emisiji Otvoreno na HRT-u, Mlinarić je postavio pitanje verodostojnosti raketa koje je Srbija navodno nabavila od Kine, ukazujući na moguće političke motive iza takvog poteza. On je izrazio sumnju da je reč o pravim raketama, naglašavajući da je moguće da se radi o lažnim raketama koje su korišćene za političke ciljeve predsednika Vučića, koji se sprema za izbore.
Poslanik HDZ-a Nikola Madžar, takođe prisutan u emisiji, upozorio je da Hrvatska mora brzo delovati ako želi da osigura bezbednost svojih građana. On je istakao potrebu za konstruktivnim razgovorima među najvišim državnim zvaničnicima kako bi se razmatrali planovi za modernizaciju i opremanje hrvatske vojske. Madžar je najavio da bi Hrvatska trebala da dobije višecevne bacače raketa HIMARS do 2028. godine, negirajući spekulacije o tome da vlada „kupuje kao krkani“.
On je naglasio da su odluke o opremanju vojske donesene na osnovu stručnih procena i da nisu rezultat političkih pritisaka. Madžar je takođe naglasio potrebu za odgovarajućim odgovorom na potencijalne pretnje iz Srbije.
Nezavisni poslanik Nino Raspudić ukazao je na to da je veći problem od nabavke raketa to što se ključni akteri u Hrvatskoj više fokusiraju na unutrašnje sukobe nego na sigurnost države. On je ocenjivao situaciju kao „katastrofalnu“, navodeći da se vojnici u misijama suočavaju s nesigurnim odlukama.
Raspudić je takođe ukazao na to da bi rakete, ako se uopšte koriste, mogle biti usmerene protiv članica NATO-a, što dodatno komplikuje situaciju. On je naglasio da Hrvatska mora razvijati sopstvene kapacitete za protivvazdušnu odbranu, s obzirom na neizvesnost budućnosti NATO-a.
U razgovoru o pitanju da li Srbija zaista poseduje kineske rakete CM-400, Raspudić je sugerisao da bi odgovor trebalo potražiti od kineskog ambasadora u Hrvatskoj, kao što je predsednik Milanović nedavno učinio s izraelskim ambasadorom.
Ova situacija dodatno komplikuje već napetu političku klimu u regiji, a hrvatski zvaničnici suočavaju se s izazovima kako da osiguraju stabilnost i bezbednost svoje zemlje. Pitanje nacionalne bezbednosti ostaje ključno, a svaka nova informacija o vojnom naoružanju može imati dalekosežne posledice po odnose u regionu. U svetlu trenutnih tenzija, jasno je da će efekti ovih odluka biti predmet daljih rasprava i analize, kako u Hrvatskoj, tako i u širem regionalnom kontekstu.
