U poslednjim godinama, situacija u malinjacima širom Zapadne Srbije postala je sve teža, posebno kada je reč o pronalaženju sezonskih radnika. Dok su nekada studenti stajali u redovima kako bi dobili priliku da rade tokom berbe, sada je to daleka prošlost. Radnici se jedva pronalaze, a na plantažama se sve više mogu videti berači iz udaljenih delova Srbije, kao i stranci iz zemalja kao što su Indija i Pakistan.
Goran Glavonjić, malinara iz dragačevskog sela Viča, ističe da ove sezone maline beru mladići iz Svrljiga. Alen Macura, 21-godišnjak, od sezone berbe zarađuje svoj dinar iako se suočava s velikim vrućinama. „Nije lako, ali nije ni neizdrživo. Ustanemo ujutru u pola pet, popijemo kafu i berba kreće od pet sati dok još nije počela velika vrućina,“ objašnjava Alen. Nakon prvih sati rada, berači prave pauzu za obrok i rashlađuju se pre nego što se ponovo vrate poslu.
Mirko Stefanović, Alenov prijatelj i kolega iz Svrljiga, takođe se slaže s njegovim rečima. „Sve što se mora nije teško, mada sunce kada upekne može biti jako naporno,“ kaže Mirko, dodajući da su gazde, poput Gorana, veoma dobre i da im olakšavaju radne uslove.
Dnevnica za berače u ovoj sezoni iznosi 5.000 dinara, uz obezbeđen smeštaj i hranu. Iako se berba malina odvija u teškim uslovima, zarada nije mala, s obzirom na to da berba traje od 20 do mesec dana. Goran, domaćin, ima iskustva iz prošlih sezona, kada je i sam radio za dnevnicu. „Ono što jedu moji ukućani, jedu i oni. Tu su pauze za kafu, hladan sok. Ne radimo po najvećim vrućinama,“ napominje Goran, koji se trudi da svojim radnicima pruži što bolje uslove.
Međutim, Goran napominje da je već dugo vremena teško pronaći radnike za berbu malina u Lučanima i okolnim mestima. On se oslanja na radnike iz udaljenih gradova i opština. „Imam jednu ponudu koju nisam prihvatio. Zvala me je neka agencija iz Beograda, nudili su Pakistance koji rade za dnevnicu od 3.500 dinara, ali nisam smeo da se usudim na taj potez,“ objašnjava Goran. „Nisam siguran kako bi se sa njima sporazumeo, a diskutabilno je i da li oni znaju kako se bere malina i da li mogu podneti vrućine.“
Sve to pokazuje kako se situacija na tržištu rada menja. Domaćini i proizvođači malina suočavaju se s izazovima kada je u pitanju pronalaženje radne snage, a istovremeno se bore da održe kvalitet proizvoda i radne uslove. Alen i Mirko, kao i mnogi drugi mladići, nalaze se u situaciji gde je sezonski rad jedini izvor prihoda tokom leta, a njihova iskustva ukazuju na to koliko je važno imati dobar odnos s gazdom i raditi u pozitivnom okruženju.
Ovaj trend potražnje za sezonskim radnicima ne izgleda da će se uskoro promeniti. Domaćini poput Gorana trude se da zadrže svoje radnike i pruže im bolje uslove, ali s obzirom na sve veće teškoće u pronalaženju radne snage, budućnost berbe malina u Srbiji može postati još izazovnija. U svetlu ovih promena, važno je da se osigura da mladima bude omogućeno da rade i zarađuju dostojanstveno, dok istovremeno domaćini imaju pristup potrebnim radnicima.
