AMSTERDAM – Nakon što su decenijama bili najsrećnija starosna kategorija, mladi to više nisu, pokazuje najnovija studija. Istraživanje, koje su sproveli američki i britanski naučnici, obuhvatilo je 46 zemalja, uključujući i Holandiju, a rezultati su pokazali značajne promene u osećaju sreće među različitim starosnim grupama.
U prethodnim decenijama, naročito od 70-ih godina prošlog veka, osećaj sreće je bio relativno stabilan. U tom periodu, mladi i ljudi stariji od 60 godina su se najzadovoljnije osećali. Međutim, nova studija sugeriše da se ovaj trend menja. Mladi više ne uživaju istu razinu sreće kao ranije, a osećaj sreće tokom krize srednjih godina postaje manje izražen.
Jedan od ključnih nalaza studije je da se kod mladih ljudi sve više javlja osećaj nezadovoljstva. Naučnici smatraju da su uzroci ovog trenda kompleksni i višestruki. Pored tradicionalnih pritisaka poput obrazovanja i zapošljavanja, mladi se suočavaju i sa novim izazovima koji dolaze sa digitalnom erom. Društvene mreže, koje su nekada bile viđene kao alat za povezivanje, često doprinose osećaju izolacije i poređenja sa drugima.
Osim toga, ekonomska nestabilnost i visoka cena života takođe igraju značajnu ulogu u smanjenju nivoa sreće među mladima. Istraživanja pokazuju da su mladi, uprkos napretku u tehnologiji i komunikaciji, sve više zabrinuti zbog svoje budućnosti. Osećaj nesigurnosti u vezi sa poslom, stanovanjem i finansijama može dovesti do stresa i anksioznosti.
S druge strane, stariji od 60 godina su, prema ovoj studiji, i dalje među najsrećnijim grupama. Osećaj sreće kod starijih često dolazi iz iskustava i mudrosti koje su stekli tokom života. Mnogi od njih se fokusiraju na uživanje u životu, provodeći vreme sa porodicom i prijateljima, kao i na aktivnostima koje donose radost.
Ova studija takođe ukazuje na to da se osećaj sreće tokom krize srednjih godina smanjuje. Ranije su se smatrale teškim životnim periodom, ali se čini da se sa vremenom, mnogi ljudi u ovoj fazi suočavaju s manje stresa nego pre. To može biti rezultat promene u prioritetima i perspektivama, kao i sposobnosti da se fokusiraju na pozitivne aspekte života.
Istraživači naglašavaju važnost razumevanja ovih promena kako bi mogli da pomognu mladima da pronađu sreću i zadovoljstvo u svojim životima. Postoji potreba za podrškom mladima kroz programe mentalnog zdravlja i inicijative koje će im pomoći da se nose sa stresom i pritiscima modernog života.
U svetlu ovih saznanja, važno je razvijati strategije koje će pomoći mladima da se suoče sa izazovima i pronađu sreću. To može uključivati edukaciju o emocionalnom zdravlju, jačanje zajednice i podršku u obliku mentorstva i savetovanja.
Osim toga, društvo treba da preispita svoje vrednosti i prioritete kada je u pitanju sreća i dobrobit mladih. Ulaganje u obrazovanje, pristup mentalnom zdravlju i stvaranje okruženja koje podržava lični razvoj može doprineti većem osećaju sreće među mladima.
Zaključno, iako su mladi nekada bili prepoznati kao najsrećnija starosna grupa, nova istraživanja ukazuju na alarmantne promene. Razumevanje ovih trendova i rad na pronalaženju rešenja može pomoći u vraćanju sreće i zadovoljstva mladima, dok starije generacije nastavljaju da uživaju u plodovima svojih godina.
