Minhen – Većina mladih u Nemačkoj ne može da zamisli život bez društvenih mreža, dok bi značajan deo odraslih najradije živeo u svetu bez njih, pokazala je danas objavljena anketa Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena.
U istraživanju se navodi da društvene mreže u Nemačkoj koriste gotovo svi – 96 odsto mladih i 90 odsto odraslih, a da više od polovine odraslih, odnosno 58 odsto, kao i 78 odsto mladih provode na njima duže od jednog sata dnevno, dok vikendom taj broj dodatno raste.
Stavovi o značaju društvenih mreža se značajno razlikuju. Dok 47 odsto odraslih kaže da bi radije živelo bez njih, čak 68 odsto mladih tvrdi da bi svet bez društvenih mreža bio nezamisliv.
Ova anketa ilustrira duboke razlike u percepciji i korišćenju društvenih mreža između generacija. Mlađa populacija, koja je odrasla uz digitalnu revoluciju, vidi društvene mreže kao nezaobilazni deo svakodnevnog života. S druge strane, odrasli, koji su odrasli pre nego što su društvene mreže postale dominantne, često izražavaju želju za povratkom jednostavnijem načinu života bez stalne povezanosti.
Društvene mreže su postale platforme za komunikaciju, ali i za izražavanje stavova i mišljenja. Mladi koriste ove platforme ne samo za ličnu komunikaciju, već i kao alat za aktivizam, razmenu informacija i stvaranje zajednica. Prema podacima istraživanja, 78 odsto mladih smatra da su društvene mreže važne za održavanje društvenih veza i prijateljstava.
Međutim, ova zavisnost od društvenih mreža donosi i svoje izazove. Mnogi odrasli smatraju da prekomerna upotreba društvenih mreža može dovesti do problema poput anksioznosti, depresije i smanjenja produktivnosti. U ovom kontekstu, 47 odsto ispitanika iz odrasle populacije smatra da bi im život bez društvenih mreža bio bolji.
Istraživanje takođe ukazuje na to da se trendovi korišćenja društvenih mreža menjaju. Dok su ranije platforme poput Facebook-a bile dominantne, mladi se sve više okreću platformama kao što su Instagram i TikTok, koje nude brži i dinamičniji način interakcije. Ove platforme često favorizuju vizuelni sadržaj, što dodatno oblikuje načine na koje mladi komuniciraju i dele informacije.
Osim toga, istraživanje je pokazalo da većina mladih koristi društvene mreže za informisanje o aktuelnim događajima i temama od javnog značaja. Čak 60 odsto mladih priznaje da se oslanja na društvene mreže kao primarni izvor vesti, što postavlja pitanja o tačnosti i kredibilitetu informacija koje se dele putem ovih kanala.
U svetlu ovih saznanja, stručnjaci upozoravaju na potrebu za obrazovanjem mladih o digitalnoj pismenosti i kritičkom razmišljanju. U eri kada je informacija dostupna na jednom klik, važno je naučiti kako razlikovati pouzdane izvore od dezinformacija.
Anketa je takođe pokazala da postoji velika razlika u korišćenju društvenih mreža među različitim demografskim grupama. Na primer, mladi iz urbanih sredina su skloniji korišćenju društvenih mreža u poređenju sa onima iz ruralnih područja. Ova razlika može biti posledica različitih pristupa tehnologiji i obrazovnim resursima dostupnim u različitim sredinama.
Kako se društvene mreže i dalje razvijaju, tako će se i njihova uloga u društvu menjati. Na osnovu rezultata ove ankete, može se očekivati da će se debata o uticaju društvenih mreža na svakodnevni život nastaviti, sa posebnim fokusom na mentalno zdravlje, međugeneracijske razlike i pitanja privatnosti.
Sve u svemu, istraživanje IFO-a osvetljava složenost odnosa između ljudi i društvenih mreža, ukazujući na to da su one postale ne samo alat za komunikaciju, već i predmet dubokih društvenih rasprava.
