Samo polovina mladih u Francuskoj i Španiji veruje da je demokratija najbolji oblik vladavine, dok je podrška još niža među njihovim poljskim vršnjacima, pokazalo je deveto godišnje istraživanje Instituta YouGov za fondaciju Tui, koja finansira projekte posvećene mladima u Evropi. Ova studija, sprovedena u aprilu i maju, obuhvatila je više od 6.700 mladih osoba starosti između 16 i 26 godina iz Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Španije, Italije, Grčke i Poljske.
Istraživanje je otkrilo da 57 odsto pripadnika evropske generacije „Z“, koja obuhvata osobe rođene između 1996. i 2010. godine, smatra da je demokratija najbolji oblik vladavine. Ipak, podrška varira među zemljama, sa samo 48 odsto u Poljskoj i oko 51 do 52 odsto u Španiji i Francuskoj. Najveća podrška demokratiji zabeležena je u Nemačkoj, gde je 71 odsto mladih izrazilo poverenje u ovaj oblik vlasti.
Zanimljivo je da je 21 odsto ispitanika izjavilo da bi pod određenim okolnostima razmislilo o podršci autoritarnoj vladavini. U Italiji je taj procenat bio najveći, sa 24 odsto, dok je u Nemačkoj bio najniži, sa 15 odsto. U Francuskoj, Španiji i Poljskoj, 23 odsto ispitanika razmišlja o autoritarnim rešenjima.
Politolog sa Slobodnog univerziteta u Berlinu, Torsten Fas, istakao je da među mladima koji se politički orijentišu desno od centra i osećaju se ekonomski ugroženo, podrška demokratiji opada na samo jednu trećinu. Fas je naglasio da demokratija trenutno trpi pritisak, kako iznutra, tako i spolja.
Skoro svaki deseti ispitanik izjavio je da mu je svejedno da li je njihova vlada demokratska ili ne, dok dodatnih 14 odsto nije imalo stav o tom pitanju. Istraživanje je takođe pokazalo da je 48 odsto mladih zabrinuto da je demokratski sistem u njihovoj zemlji ugrožen, pri čemu je 61 odsto takvih odgovora došlo iz Nemačke.
Promene u globalnoj percepciji moći su takođe odražene u ovom istraživanju. Povratak Donalda Trampa u Belu kuću, uspon Kine i invazija Rusije na Ukrajinu pomerili su moć sa Evrope, a samo 42 odsto ispitanika smatra da Evropska unija pripada među tri najveća globalna igrača. U Velikoj Britaniji, 73 odsto mladih želelo bi da se vrati u EU, dok skoro polovina mladih Evropljana (47 odsto) želi jače veze između EU i Velike Britanije.
Na pitanje o najvećim svetskim silama, 83 odsto ispitanika navelo je Sjedinjene Američke Države, 75 odsto Kinu, a 57 odsto Rusiju. Oko 19 odsto mladih Evropljana identifikovalo se kao politički orijentisano desno od centra, što predstavlja porast u odnosu na 14 odsto iz 2021. godine. U međuvremenu, 33 odsto sebe naziva centristima, 32 odsto levičarima, dok 16 odsto ne želi da se definiše politički.
Podrška strožim ograničenjima migracije takođe je porasla u svim zemljama, sa 26 odsto na 38 odsto. Iako većina mladih Evropljana izražava nadu u potencijal EU, dvoje od troje ispitanika podržava ostanak svoje zemlje u ovom bloku. Ipak, 39 odsto ispitanika opisuje EU kao ne baš demokratsku, dok samo šest odsto veruje da njihove nacionalne vlade dobro funkcionišu, sa malo potrebe za značajnim promenama.
Uprkos snažnijoj podršci za zaštitu klime među mladim Evropljanima, samo jedan od tri ispitanika smatra da bi zaštita životne sredine trebala biti prioritet nad ekonomskim rastom. Ova istraživanja pokazuju kompleksnu sliku o političkom i društvenom stavu mladih u Evropi, koji se suočavaju s brojnim izazovima i promenama na globalnoj sceni.
