Narativ koji je decenijama važio na Balkanu da je nekretnina najbolja investicija mogao bi da dobije konkurenciju, s obzirom na promene u generacijama i tržištu. Mladi sve više biraju da iznajmljuju stanove umesto da ih kupuju, tražeći mobilnost i fleksibilnost. Rastuće cene nekretnina i novi radni obrasci, poput rada na daljinu, podstiču ovu promenu. Mnogi pripadnici milenijalske i generacije Z ne odbacuju mogućnost vlasništva, ali čekaju povoljnije uslove pre nego što donesu konačnu odluku.
Primera radi, Andrea Poljak (25) iz Beograda, koja je rođena u generaciji Z, izjavila je da iznajmljuje stan u Beogradu jer je došla iz Novog Sada na studije. „Promenila sam tri stana i ne planiram da kupujem nekretninu jer su cene u Beogradu visoke, a posao je sve teže naći u drugim mestima,“ kaže Andrea. Ona ističe da je iznajmljivanje stana praktično rešenje koje joj omogućava fleksibilnost, posebno u svetlu mogućnosti da se preseli u inostranstvo.
Andrea objašnjava da mladi često menjaju poslove i aktivnosti, što ih čini manje zainteresovanim za fiksnu adresu stanovanja. Pored toga, visoke cene nekretnina i niske plate dodatno otežavaju mogućnost zaduživanja za kupovinu stana. „Mnogi od nas rade honorarne poslove, što otežava dobijanje stambenih kredita,“ dodaje ona.
Ova promena u stambenom trendu može imati značajan uticaj na banke i potražnju za stambenim kreditima. Prema informacijama iz Global Property Guide, u budućnosti se očekuje veća ponuda bankarskih usluga vezanih za najam, kao što su depozit-računi, garancije umesto depozita i „rent tracking“ za kreditni skor.
S obzirom na nagli rast cena nekretnina u 2021. i 2022. godini, pitanje stambenog rešavanja je postalo kompleksnije. Iako su cene nakon tog perioda blago opale, one su i dalje visoke. U EU, indeks vlasničkog stanovanja u prvom kvartalu 2025. bio je 3,8% viši nego godinu dana ranije. Mladi u EU napuštaju roditeljske domove u proseku sa 26,3 godine, a duže ostajanje kod roditelja povezano je sa višim cenama nekretnina i slabijom dostupnošću stanova.
Evropska centralna banka je navela da iako su kamate u Europi u opadanju od sredine 2024. godine, „ulazni prag“ za kupovinu prvog stana ostaje prepreka za mnoge mlade ljude. Stoga, iznajmljivanje postaje opcija koja služi kao prelazno rešenje ili čak dugoročni izbor.
U Srbiji, međutim, situacija je specifična. Dušan Mihailović, član Izvršnog odbora za poslove sa stanovništvom i malim biznisom, kaže da je 89% domaćinstava u Srbiji vlasnicima svojih stanova, što je među najvišim procentima u Evropi. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, mladi između 18 i 30 godina čine oko 15% kupaca nekretnina.
„To pokazuje da mladi i dalje žele svoj krov nad glavom,“ navodi Mihailović, dodajući da je potražnja za stambenim kreditima stabilno rasla, posebno među kupcima prvog stana. Banke nude povoljne kamatne stope i mogućnosti za mlade ljude koji žele da kupe svoj prvi stan.
Ipak, dok se potražnja za stambenim kreditima povećava, sve više mladih se okreće preduzetništvu umesto kupovini nekretnina. Mihailović ukazuje na to da su visoke cene nekretnina učinile Beograd skupljim od Pariza u odnosu na cene stanova i prosečne plate.
Takođe, promenila se i logika ulaganja u bankama. Nekada je višak likvidnosti išao u kupovinu stanova za izdavanje, dok štednja ponovo postaje atraktivna opcija. Klijenti traže sigurnost, veće prinose i fleksibilnost, što dovodi do promene u bankarskoj ponudi.
Na kraju, Narodna banka Srbije je ograničila efektivne kamate na stambene kredite i produžila tu meru u 2025. godini, što je pomoglo da se ublaži rast rata. U junu 2025. godine, stambeni krediti zabeležili su prirast od 48 milijardi dinara, a potražnja za njima raste uz podršku državnih programa subvencionisanih kredita za mlade.
Tržište stanova u Srbiji, naročito u Beogradu, i dalje privlači kupce, a predviđa se da će potražnja za stambenim kreditima i dalje rasti.
