„Veliki Getsbi“ je roman koji, iako je sinonim za glamur i raskoš, često biva pogrešno shvaćen. Kada je prvi put objavljen 1925. godine, Džej Getsbi je predstavljen kao tragičan lik koji simbolizuje američki san, ali i njegove granice. Iako je roman doživeo početne kritike koje su ga smatrale neuspehom, njegova popularnost je naglo porasla tokom Drugog svetskog rata kada je postao obavezna literatura za vojnike.
F. Skot Ficdžerald, autor romana, bio je svestan nerazumevanja svog dela. U razgovoru sa prijateljem Edmundom Vilsonom, izrazio je razočaranje zbog kritika koje su se fokusirale na površne aspekte priče, umesto na njenu dubinu. Popularna kultura je, međutim, romantično interpretirala Getsbijev lik, pretvarajući ga u simbol dekadentnog stila života, dok su kritičari često roman doživljavali kao krimić.
Roman je doživeo preokret u popularnosti kada je tokom rata podeljeno više od 155.000 primeraka američkim vojnicima, što je donelo novu publiku. Tokom 1950-ih, „Veliki Getsbi“ je postao deo školskih kurikuluma, a njegova prisutnost u popularnoj kulturi samo se povećavala. Holivud je doprineo oblikovanju percepcije o romanu, a reč „getsbijevski“ je prvi put upotrebljena 1977. godine.
Knjiga je inspirisala razne adaptacije, uključujući strip romane i pozorišne predstave. Međutim, prava na roman su istekla 2021. godine, što je omogućilo mnogim autorima da ga slobodno prilagođavaju. Ova „Getsbi industrija“ se razvija, ali nova tumačenja često donose i drugačije perspektive na složenost i dubinu originalnog dela.
Jedan od recentnih projekata je roman Majkla Ferisa Smita pod nazivom „Nick“, koji daje novu pozadinsku priču Nikom Karaveju, naratoru „Velikog Getsbija“. Smitov roman istražuje Karavejevu transformaciju nakon povratka iz Prvog svetskog rata, otkrivajući dublje emocionalne slojeve koje nisu prisutne u Ficdžeraldovom delu.
Dok se „Veliki Getsbi“ često vidi kroz prizmu glamura i hedonizma, Smit ukazuje na složenost ljudskih emocija i osećaja izgubljenosti. Kritičari kao što je Vilijam Kejn smatraju da je Nik ključan za razumevanje romana, jer deluje kao posrednik između čitatelja i Getsbija. Njegov ambivalentni odnos prema Getsbiju, koji kombinuje divljenje i kritiku, otvara vrata dubljem razumevanju.
Ficdžerald u romanu istražuje temu američkog sna, ukazujući na njegovu nedostižnost za mnoge. Iako san može biti inspirativan, Kejn naglašava da je za mnoge Amerikance vrlo teško ostvariv. Kroz likove romana, Ficdžerald prikazuje kako su društvene i ekonomske barijere često nepremostive, čak i za one s velikim ambicijama.
Osim toga, roman takođe odražava neka zastarela gledišta, uključujući rasne stereotipe i nedostatak složenosti ženskih likova. Ipak, savremeni autori koriste „Velikog Getsbija“ kao temelj za nova dela koja preispituju i prilagođavaju originalne teme. Tako su recentni radovi, poput romana Džejn Krouter, osvežili narativ, menjajući polove likova i donoseći modernije perspektive.
Na kraju, „Veliki Getsbi“ ostaje relevantan i fascinantan tekst koji se može interpretirati na različite načine u zavisnosti od čitateljske perspektive i životnog iskustva. Kako se svet menja, tako i percepcija o ovom delu prolazi kroz nove transformacije. Iako je roman napisao pre skoro sto godina, njegovi tematski slojevi i dalje rezoniraju sa savremenim čitateljima, čineći ga večnim delom književnosti.
